Уредник

У Српској академији наука и уметности је 27. марта 2019. године одржана 21. пленарна седница Одбора за стандардизацију српског језика, који окупља представнике свих научних, наставно-научних и културних установа од највишег националног значаја с целокупног српског говорног подручја. На седници је поднесен предлог Извештаја о раду Одбора за 2018. и […]

Удружење фолклориста Србије обратило се писмом 15. новембра 2018. године Одбору за стандардизацију српског језика „поводом недоумице коју је у јавности изазвало објављивање зборника радова Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015–2017, уреднице Светлане Ћирковић, у издању Народне библиотеке „Његош“ из Књажевца и Удружења фолклориста Србије, Београд, 2018“, односно – […]

Поводом учесталих текстова у неким средствима информисања, у којима се неосновано и неаргументовано нападају институције које се баве српским језиком и Одбор за стандардизацију српског језика због ускраћивања подршке језичкој страни политике родне равноправности, Комисија за решавање хитних и неодложних питања Одбора за стандардизацију српског језика на своме састанку од […]

Ретка средства јавног информисања у Србији, ваљда и зато што се већина и не сматра српским средствима јавног информисања, готово стидљиво и скрајнуто од главних вести, пренела су вест да у Србији од 1. октобра наступа велика промена у пасошима. У њима више неће у рубрици држављанство писати „српско“ већ […]

Одлука Иако употреба реченице с везником без да у савременом српском књижевном језику није више неуобичајена појава, она ипак остаје изван оквира стандарднојезичке норме, а разлога за овакав став барем су два: (а) поступак извођења везника без да, који је, заправо, структурни калк, и (б) постојање, граматички и семантички, адекватнe […]

Већ неколико година новинске странице пуне текстови о различитим питањима везаним за статус тзв. босанског језика, и то понајвише у Србији и Републици Српској. Тако читамо да „Бошњаци не разумеју српски језик“, да је у Новом Пазару и Пријепољу блокирано на стотине судских предмета због недостатка „преводилаца на босански језик“ […]

На основу расположивих чињеница мислимо да предност треба дати именици читалац и да споменик треба да се зове Споменик београдском читаоцу. Образложење Није спорно да именице на –ач у српском језику служе за грађење nomina agentis, па би и именица читач могла да се употреби са значењем лице које чита. […]

Уводне напомене За непуних петнаест година, под окриљем Одбора за стандардизацију српског језика, настали су језички приручници који представљају значајан помак у осавремењавању норме српског књижевног језика. Ти прилози су, истовремено, и део процеса стандардизације савременог српског језика. Захваљујући постојању Одбора за стандардизацију српског језика као најрепрезентативнијег тела трију академија, […]

Одлука Упркос приметној учесталости конструкције за + инфинитив, с једне стране, те сложености њенога значења и тако проистеклим тешкоћама да се лако замени неким домаћим еквивалентним обликом или обрасцем, с друге, она се мора одредити неграматичном стога што у српском језику важи правило које предвиђа неспојивост предлога и неког глаголског […]

Одбору за стандардизацију српског језика обратио се г. Милан Лежаић писмом у коме поставља питање превода енглеских израза safety, security и safety management (system). Писмени одговор академика Ивана Клајна Одбор за стандардизацију усвојио је као одлуку бр. 61. *** ДИРЕКТОРАТУ ЦИВИЛНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДИРЕКТОРУ СЕКТОРА ЗА ВАЗДУШНУ ПЛОВИДБУ г. […]

Родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику Уводне напомене Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, […]