Терминолошке синтагме које конституише именица менаџмент Одлука У српском језику приметно је колебање у употреби терминолошких синтагми са именицом менаџмент, и то у примерима где је између главне и зависне речи успостављена рекцијска веза. Тако се, приликом доношења стандарда у многим областима, али и у називима наставних предмета на појединим […]

Молебан је посебна врста краћег богослужења које садржи молитве прозбеног или благодарственог карактера. Другим речима, на молебнима се Богу (Богородици или некоме од светих) можемо или молити за нешто или им захвалити након успешно завршеног неког дȅла, путовања и сл. Код Срба је у пракси далеко више ово прво. Једини […]

Ових дана стигла је вест да једна европска држава мења своје име. Реч је о Холандији, која је одлучила да то име више не користи, него да користи искључиво име Низоземска, које је и до сада у тој земљи било равноправно у употреби. Како Политика (2. јануара 2020) наводи, то […]

У Српској академији наука и уметности је 27. марта 2019. године одржана 21. пленарна седница Одбора за стандардизацију српског језика, који окупља представнике свих научних, наставно-научних и културних установа од највишег националног значаја с целокупног српског говорног подручја. На седници је поднесен предлог Извештаја о раду Одбора за 2018. и […]

Удружење фолклориста Србије обратило се писмом 15. новембра 2018. године Одбору за стандардизацију српског језика „поводом недоумице коју је у јавности изазвало објављивање зборника радова Тимок. Фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања 2015–2017, уреднице Светлане Ћирковић, у издању Народне библиотеке „Његош“ из Књажевца и Удружења фолклориста Србије, Београд, 2018“, односно – […]

Поводом учесталих текстова у неким средствима информисања, у којима се неосновано и неаргументовано нападају институције које се баве српским језиком и Одбор за стандардизацију српског језика због ускраћивања подршке језичкој страни политике родне равноправности, Комисија за решавање хитних и неодложних питања Одбора за стандардизацију српског језика на своме састанку од […]

Ретка средства јавног информисања у Србији, ваљда и зато што се већина и не сматра српским средствима јавног информисања, готово стидљиво и скрајнуто од главних вести, пренела су вест да у Србији од 1. октобра наступа велика промена у пасошима. У њима више неће у рубрици држављанство писати „српско“ већ […]

Одлука Иако употреба реченице с везником без да у савременом српском књижевном језику није више неуобичајена појава, она ипак остаје изван оквира стандарднојезичке норме, а разлога за овакав став барем су два: (а) поступак извођења везника без да, који је, заправо, структурни калк, и (б) постојање, граматички и семантички, адекватнe […]

Већ неколико година новинске странице пуне текстови о различитим питањима везаним за статус тзв. босанског језика, и то понајвише у Србији и Републици Српској. Тако читамо да „Бошњаци не разумеју српски језик“, да је у Новом Пазару и Пријепољу блокирано на стотине судских предмета због недостатка „преводилаца на босански језик“ […]

На основу расположивих чињеница мислимо да предност треба дати именици читалац и да споменик треба да се зове Споменик београдском читаоцу. Образложење Није спорно да именице на –ач у српском језику служе за грађење nomina agentis, па би и именица читач могла да се употреби са значењем лице које чита. […]

Уводне напомене За непуних петнаест година, под окриљем Одбора за стандардизацију српског језика, настали су језички приручници који представљају значајан помак у осавремењавању норме српског књижевног језика. Ти прилози су, истовремено, и део процеса стандардизације савременог српског језика. Захваљујући постојању Одбора за стандардизацију српског језика као најрепрезентативнијег тела трију академија, […]