Oчување и неговање српског језика

ДВОСЛОВНЕ СКРАЋЕНИЦЕ HE ФУНКЦИОНИШУ

Реаговање Одбора за стандардизацију српског језика

У петак 28. јула 2006. године на насловној страни Политике објављена је вест да је Влада Србије одлучила претходног дана у Крушевцу, граду кнеза Лазара, да Међународној организацији за стандардизацију (ISO) предложи двословну ознаку (скраћеницу) PC и тросложну СРБ као ознаку за државу Србију. Прву је предложило Министарство за науку и заштиту животне средине – Институт за стандардизацију. Поменуту скраћеницу, наводно, „подржала је цела интернет заједница у Србији“. Трословну скраћеницу, која је најпрозирнија и садржи све што чини Србију, предложило је Министарство иностраних послова.

У 21. веку свака држава има четири препознатљива национална симбола: заставу, грб, химну и интернет домен, који асоцирају на име државе. Ово последње, с интернет доменом PC, смета jep не асоцира само на Републику Србију, већ и на Републику Српску.

У систему међународних ознака остало је веома мало „слободних“ двосложних скраћеница – на пример: sf, sd, sw, ss…

Међународна организација за стандардизацију прихватила је трословну ознаку СРБ, а одбила предлог Министарства спољних послова да двосложна скраћеница буде PC за Републику Србију и понудила пет нових решења: SP, SQ, SS, SW, SX. У саопштењу Министарства спољних послова наводи се да је министар Вук Драшковић препоручио да двословна ознака за Републику Србију буде SS jep је у „у јединственом и разумљивом значењу – ’Срби, Србија’“ и „директној вези са SRB“.

Трословне и двословне скраћенице користе се за обележавање државе, националне валуте, спортских репрезентација на олимпијадама и светским првенствима, за регистрацију интернет домена и регистрацију возила.

Стручњаци за маркетинг и грађани реаговали су оштро на ознаку SS због непријатних асоцијација na SS трупе и на нацизам. Такође, проблеми су и с предложеном двосложном ознаком PC jep, осим асоцијација на Републику Српску, она је заузета јер је ознака за јужноамеричку државу Суринам. Идеја да и Србија користи заједно са Суринамом ту скраћеницу као интернет домен није подржана од српских званичника – с државног и политичког врха.

На састанку одржаном 12. 9. 2006. године у Институту за српски језик САНУ, а и поводом иницијатива са састанака одржаних 25. и 30. августа 2006. године, о чему постоје белешке, једногласно је одлучено да Одбор хитно реагује тако што ће се прво сачинити нацрт одлуке, која ће бити усвојена на Комисији за односе с јавношћу и решавање неодложних питања (Комисија бр. 7). Закључено је такође да је та комисија, на последњој, деветој седници Одбора од 18. априла 2006. године, проширена са два нова члана и да је мериторна да донесе такву одлуку, јер питање о коме се расправљало захтева хитно реаговање и не може чекати наредну, десету седницу Одбора.

Предлог Одбора за стандардизацију српског језика

Предлаже се Институту за стандардизацију при Министарству за науку и заштиту животне средине и Министарству спољних послова Републике Србије да се Међународној организацији за стандардизацију дâ мишљење да све скраћенице за Србију, осим трословне скраћенице СРБ, не функционишу, па стога не могу бити узете за нову националну скраћеницу.

Образложење

Ако је све остало заузето када је реч о двословним скраћеницама, које су препознатљиве као име државе, онда једино може бити прозирно и у функцији оно је што је трословни знак СРБ.

Без обзира на то што је у доношењу праве одлуке за одговарајућу скраћеницу – ознаку за Србију велик утицај државне и политичке сфере, па и референтног Института за стандардизацију, сматрамо да се ни мишљење лингвиста при томе не може заобићи.

Што се тиче могућих решења изван нашег реаговања и предлога, сматрамо да за то заиста нема оправдања.

Нацрт текста ове одлуке сачинио је Јован Вуксановић, секретар Одбора. Нацрт је, с дотеривањем, прихваћен на 5. седници Комисије бр. 7 и усвојен као Одлука бр. 52.