Oчување и неговање српског језика

НОВА ПИСМЕНОСТ

На другој седници Одбора за стандардизацију српског језика, одржаној 4. децембра 1998. године, разматран је и усвојен Закључак бр. 6, који се, као две изванредно значајне препоруке, упућује оснивачима Одбора и владама СР Југославије, Републике Србије, Републике Црне Горе и Републике Српске.

Препорука I

Прва препорука тиче се хитног превођења компјутерског оперативног система и програма за обраду текста (софтвера) — с енглеског на српски језик.

Оно што је за почетак неопходно превести за говорни простор српског језика јесу:

1. оперативни системи (најраширенији је Windows) и

2. програми за обраду текста (најраширенији је Word).

Испоручилац најраспрострањенијег оперативног система и програма за обраду текста (софтвера), и код нас и у свету, јесте Microsoft. Та би фирма била вољна да уложи средства у остваривање пројекта превођења наведеног софтвера с енглеског језика на српски ако земље нашег говорног простора (републике) посведоче вољу да се рачунарско тржиште среди, легализује и уједначи. То би произвођачу сигнализирало исплативост пројекта.

Препорука II

Друга препорука тиче се усклађивања распореда слова на компјутерским тастатурама и успостављања компатибилности у размени компјутерски обрађених текстова.

Да би се то усклађивање и та компатибилност успоставили, нужно је утврдити:

1. један једини распоред слова на тастатури који би био обавезан и за добављаче и за кориснике компјутера,

2. јединствен кодни распоред за српску ћирилицу, односно јединствен кодни распоред за српску латиницу, што би омогућило потпуно компатибилно размењивање компјутерски припремљених докумената.

Даваоци увозних дозвола и добављачи компјутерских система били би дужни обезбедити — на темељу прописа (уредбе или закона) чији би садржај припремили Савезни завод за стандардизацију и Одбор за стандардизацију српског језика — да компјутерски системи који се убудуће легално увезу на говорни простор српског језика испуњавају захтеве словне усклађености и кодне компатибилности. Што се пак тиче досад увезених компјутера, надлежни државни органи у Србији, Црној Гори и Српској издавали би лиценце фирмама оспособљеним да старе компјутере адаптирају како би се и они уклопили у систем који и садашњим и будућим нараштајима — обезбеђује ваљано учешће у међурепубличком систему нове писмености на целокупном говорном простору српског језика, домаћем систему који не би био у раскораку с европским и светским системима.

Текст двеју препорука припремили су др Мирослав Николић, члан Одбора за стандардизацију српског језика, и Миленко Васић, члан Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима.

Образложење Препоруке I

Превођење компјутерског оперативног система и програма за обраду текста

У нашој земљи на рачунарима се највећим делом користе страни програми, махом на енглеском (америчком) језику. Као оперативни систем најзаступљенији је Windows, производ америчке компаније Микрософт. Корисници због тога морају овладати енглеским језиком како би могли што боље користити рачунарску технику и програме који њу прате. Изузетак су они ретки корисници на чијим се рачунарима изводе програми писани по наруџбини на нашем језику.

У многим земљама света није тако. У Француској, Немачкој, Италији и Шпанији, на пример, оперативни систем, али и многи програми, преведени су на језике тих земаља, што знатно олакшава рад с рачунаром. Чак и у мањим земљама у којима већина становништва углавном познаје или говори енглески језик (Шведска, Холандија, Белгија…) постоји и верзија на локалном језику (шведском, холандском, фламанском…). Такође постоје преведене верзије и на језицима који нису једноставни за прилагођавање и коришћење на рачунару попут јапанског, корејског, арапског и хебрејског. Поред неоспорно развијених земаља, с тржиштем које оправдава издатак превођења и прилагођавања локалном језику, има и мањих земаља којима је то пошло за руком (Словенија, на пример). Претежно је то резултат настојања да се на тај начин прошири и увећа рачунарска писменост становништва и олакша праћење савремених светских токова у свим областима привредног, културног и било ког другог развоја.

Наша земља не спада у овај круг из више разлога. Први и вероватно најјачи јесте слабо развијено тржиште, које Микрософт не упућује на улагање (између пола милиона и милион долара) у реализацију пројекта превођења. С друге стране, пошто оперативни систем и програми нису преведени на наш језик, није ни чудно што легална продаја оригиналног софтвера није већа. Ту је наравно и мала платежна способност просечног корисника, која је допринела настанку и одржавању пиратског тржишта, што омогућава набавку најновијих програма по ценама знатно испод светских и погодује ширењу и коришћењу (нелегално копираних) верзија на енглеском. Ствар је унеколико ублажена чињеницом да се најновији оперативни системи и програми служе графичким приступом комуникацији с корисницима (уместо команди на енглеском језику на екрану се бирају и активирају одговарајући пиктограми, тј. сликовни знаци).

Добра је вест то што је Микрософт ипак у свој оперативни систем уградио неопходну подршку за прилагођавање српском језику и превођењу на њега, а сам оперативни систем тако је дизајниран да се превођење олакшава. На располагању су и сви неопходни програми којима би се то извело, тако да је, с техничког аспекта, решив проблем превођења Прозора (Windows), као и других програма усклађених с њим, на српски језик. Постоји верзија која потпуно подржава српску ћирилицу, али се до српске латинице може стићи само заобилазно, мада је и она начелно подржана. Промена на овом плану такође је могућа, с тим што би њу извео сам Микрософт у своме и нашем интересу.

У принципу се може замислити ситуација у којој ће неки појединац, група или фирма одлучити да преведу све поруке, меније, текстове помоћи и све остало што би читавом систему придружило нашу језичку верзију. Да би се та верзија дистрибуирала и добила легалан статус, потребно је одобрење Микрософта. Оно је условљено многим факторима чије испуњење није немогуће.

Међутим, постоје и разлози који нису само техничке природе, него и језичке.

Пошто је у питању обиман преводилачки пројекат, не би га могли ваљано извести појединци. Ако би се то и десило, верзије би се знатно разликовале због нестандардизоване терминологије. Слична отежавајућа околност постоји ако би се посла прихватила и нека фирма која одржава пословну сарадњу с Микрософтом.

Људи који се баве рачунарима често не преводе енглеске изразе и термине. Већина часописа и књига које су намењене овој области под великим је утицајем енглеског језика не само на терминолошком плану. Дугогодишње одсуство било каквих лингвистичких интервенција условило је појаву специфичних термина, и језичких конструкција који у многим случајевима немају оправдања, али упорно опстају.

Да би се рачунари приближили обичним корисницима, потребно је обратити нарочиту пажњу не само на терминологију него и на усклађеност с нормама српског језика. Управо потреба да се рачунари приближе најширем кругу корисника налаже што потпуније досезање рачунарске писмености, тако да се она једног дана изједначи с писменошћу уопште.

Образложење Препоруке II

Усклађивање распореда слова на компјутерским тастатурама и успостављање компатибилности у размени компјутерски обрађених текстова

Дивље улажење рачунарске опреме и рачунарских програма, без њиховог прилагођавања нашој језичкој и графијској ситуацији, довело је до хаотичног стања у овој веома важној области, која се обично назива компјутерском писменошћу.

Због одсутности било каквог реда, немогућа је нормална комуникација поседника и корисника компјутерске опреме и програма у оквиру истих организација или институција, а камоли међу њима. Једноставно, нема једног општеприхваћеног стандарда, који би важио за све и који би омогућио компатибилност, без које оно што се напише не може бити приказано и одштампано код другог корисника (на истоветан начин или уопште).

Заправо, на говорном простору српског језика (Србија, Црна Гора и Српска) користи се више од десет различитих кодних распореда слова у програмима за обраду текста, као што је често различит и распоред словних места на тастатурама.

Ове недостатке и неусклађености могуће је отклонити, за шта нам као пример могу послужити земље бившег Совјетског Савеза, обједињене једним јединим ћириличким стандардом. Стога је неопходно законом или уредбом утврдити одговарајуће услове за увоз компјутерских система који би корисницима српског језика и његових двају писама, ћирилице и латинице, јамчили уграђеност једног кодног распореда слова и јединственост распореда словних места на компјутерским тастатурама. С тим у вези потребно је овлашћење Одбору за стандардизацију српског језика и Савезном заводу за стандардизацију да припреме елементе за закон/уредбу, као и услове за доделу лиценце фирмама које би биле оспособљене да у старе, већ постојеће, компјутерске системе уграде неопходне елементе како би и они били уклопљени у нова општеприхваћена решења.

Од тог режима саображавања и превођења софтвера с енглеског на српски језик могли би бити, у складу са законом/уредбом, изузети поједини корисници компјутерске опреме ако прибаве потврду надлежног органа да постоје службени разлози за набавку компјутерских система без прилагођавања корисницима српског језика.

Стручњаци а и сви они којима то није проблем и даље би се могли служити оригиналном верзијом (и литературом) на енглеском. (У Словенији је однос продатих верзија на словеначком и енглеском 70:30 у корист словеначког.)

Постоји велики број термина који су у српски језик доспели преко рачунара, у последње време нарочито путем Интернета. Пошто су рачунари постали приступачни великом броју људи (процењује се да у Југославији има око 250.000 рачунара), сматра се да свако у догледно време треба да овлада њиховим коришћењем у мери која не изискује потребу за великим стручним знањем, али свакако тражи да се уложи известан напор у учење термина који су потпуно нови и често слабо уклопљени у српски стандарднојезички систем.

Број оних који се сматрају довољно стручним да преводе рачунарске текстове с енглеског језика веома је порастао. Нажалост, већина превиђа да, уз добро познавање енглеске терминологије (изворног енглеског текста из области рачунара), самих рачунара и свега што је везано за њих — треба добро познавати и српски језик. Резултат недовољно стручног превођења често је веома низак квалитет преведених текстова у сваком погледу.

Захваљујући доступности опреме и програма за обраду текста порастао је и број оних који су се упустили у превођење и објављивање превода не само у папирном него и у електронском облику (компактни дискови, Интернет). Заправо, стручне језичке интервенције сведене су на минимум, ако их уопште и има.

Организованим превођењем оперативног система који је основа за коришћење рачунара и свих програма који се на њему изводе остварио би се велики утицај на даљи привредни, културни, научни и сваки други развој али и на језик којим се он исказује.

Сматрамо да би због потребне прецизности, једнообразности, свеобухватности, ваљаног стила и усвојене нормираности, преводиоци, ма ко они били, морали имати на уму значај и далекосежност једног оваквог пројекта. Требало би да Одбор за стандардизацију српског језика препоручи преводиоцима и издавачима компјутерске литературе и софтвера да се у свом раду неизоставно ослањају на стручну помоћ институција задужених за српски језик, између осталих и Одбору за стандардизацију српског језика, како би се што више приближили ваљаном решењу.