Oчување и неговање српског језика

НОВА СРПСКА ГРАМАТИКА С НАГЛАШЕНИМ НОРМАТИВНИМ ПРИСТУПОМ

Уводне напомене

За непуних петнаест година, под окриљем Одбора за стандардизацију српског језика, настали су језички приручници који представљају значајан помак у осавремењавању норме српског књижевног језика. Ти прилози су, истовремено, и део процеса стандардизације савременог српског језика. Захваљујући постојању Одбора за стандардизацију српског језика као најрепрезентативнијег тела трију академија, осам факултета с катедрама за српски језик и три старе културне и научне институције српскога народа (Матице српске, Српске књижевне задруге и Института за српски језик САНУ), израђен је Правопис српског језика (1993, 1995, 2000, 2010). Само неколико година после оснивања Одбора за стандардизацију српског језика (1997). добили смо Обратни речник српског језика (2000), чији је аутор Мирослав Николић, члан Одбора. To је прва таква књига у српском језику и до сада најобимнија у целом словенском свету (преко 160.000 одредница и лема). Недуго затим, академик Иван Клајн, актуелни председник Одбора, објавио је две књиге из творбе речи у савременом српском језику, први део Слагање и префиксација (2002) и други део Суфиксација и конверзија (2003). Урађена је Синтакса савременог српског језика, проста реченица (2005) у редакцији академика Милке Ивић. У 2007. години добили смо једнотомни Речник српског књижевног језика, a 2010. године урађена је и Фонологија српског језика аутора Драгољуба Петровића и Снежане Гудурић. На крају, 2013. г., појавила се Нормативна граматика српског језика (Матица српска), академика Предрага Пипера и Ивана Клајна. Сада нису нереална очекивања да ће то целовито издање српске граматике с наглашеним нормативним приступом подстаћи процесе објављивања и других језичких приручника, пре свега морфологије српскога језика.

Образложење

У српском језику више од пола века, после две обимне књиге описне и нормативне граматике српскохрватског језика академика Михаила Стевановића, није било великих граматика с наглашеним нормативним приступом. Српски књижевни језик je, већ почетком двадесетог века, достигао ниво развијеног полифункционалног језика, тако да се та норма, углавном преко језика узорних писаца, задржала и до средине прошлог века. У међувремену, појавио се један број истородних дела мањег обима. Дела поменута у уводној напомени представљају значајан допринос осавремењавању норме српског језика, a Нормативна граматика српског језика,која представља најновији чин тог процеса, има велики значај за српску лингвистику. У Нормативној граматици нема дискусије и дугих и широких расправа око различитих мишљења и ставова. На 582 странице дат је целокупан граматички систем српског језика, заснован на примерима из функционалностилски разноврсног корпуса.

У овом делу описан је и нормиран граматички систем усклађен с актуелним стањем у српском књижевном језику. При томе се водило рачуна о томе да се полази од сазнања до којих је дошла наука о савременом српском језику, али и теоријских погледа на стандардни језик и ауторских виђења тих питања. Ова граматика има две нормативне и концепцијске одлике, што досад није било заступљено ни у српској ни у словенској граматици. С једне стране, у њој се исцрпно описују граматичке особине српскога језика које аутори предлажу за књижевнојезичку норму, при чему се следи нормативистичка традиција српског језика. С друге стране, многобројне посебно издвојене напомене указују на случајеве одступања од такве књижевнојезичке норме и у облику препорука указује се на нормативно исправне облике.

Нормативна граматика није писана да буде законик, правилник, којим би се ускратила некоме слобода избора. У њој се примењује широка скала оцена нормативне исправности појединих граматичких појава у савременом српском језику. Ту су обрађени, између осталих, и примери које у говорном језику неретко чујемо, а које није увек лако нормативно оквалификовати, попут употребе глагола требати,затим објашњена је употреба предлога за у конструкцијама с инфинитивом (за очекивати јe, кафа за попети)и сл. Наведени и други слични примери одступања од система имали су понекад критичке коментаре у језичким поукама, али тих примера и критичких коментара није до сада било у граматикама, јер ce сматрало да они припадају језичкој култури,као једној практичној лингвистичкој дисциплини. У Нормативној граматици указује се и на погрешну, а распрострањену употребу акузатива ближег објекта уз неке непрелазне глаголе, као што су примери: пао физику, држава пала матуру или тзв. квазипасив Марка се критикује.

У Граматици има много напомена које су у складу с актуелношћу самих језичких појава на које аутори скрећу пажњу. На основу тих напомена може се закључивати и о стању српске језичке културе, али и озбиљније него до сада размишљати о потреби ефикаснијег усаглашавања урађених језичких приручника, у којима има различитих решења када су у питању исте или сличне језичке појаве помињане у правопису, у речнику, у граматичким и стилистичким областима.

Оцене и препоруке

Рецензенти Нормативне граматике,академици Јасмина Грковић Мејџор и Милорад Радовановић, високо су оценили приручник. По речима Ј. Г. Мејџор: „Ова вишеструко корисна књига одликује се равнотежом између прескриптивног и дескриптивног, што свакако није било нимало лак задатак, будући да српски (језички) стандард за собом има двовековну историју током које су поједини језички нивои били нужно изложени унутрашњим системским променама. Она истиче и то да ти процеси и даље теку, па наводи где се они уочавају данас у српском језику: „постакценатски квантитет, имперфекат, плусквамперфекат пасива, деклинација основних бројева, глагол требати,неодређени придевски вид […] такође одређује се и према процесима који су последица настојања да се језик вештачки мења, као и у случају фемининатива новиjeг порекла […] књига је и баланс између традиционалног и модерног у примени научне терминологије“. Академик Радовановић истиче да је „књига од капиталног значаја за српску лингвистику и српску културу, настајала (јe) на основу темељног знања и великог труда, од аутора најкомпетентнијих. […] А ми смо сви овим важним издањем добили експлицитну норму за понашање у једној од најважнијих области људскога, друштвенога и културног живота у овом случају за наше споразумевање (српским књижевним/стандардним) језиком у његовом говореном и писаном лику“.

Одбор за доделу Награде „Павле Ивић“ (при Славистичком друштву Србије) одлучио је да то признање за 2013. годину додели књизи академикâ Предрага Пипера и Ивана Клајна Нормативна граматика српског језика. Академик Слободан Реметић, председник Одбора, на свечаном проглашењу Нормативне граматике за дело које заслужује да добије ово високо признање, између осталог, рекао је: „To je данас допринос најважнијој литератури о савременом српском књижевном језику и Нормативна граматика српског језика представља целовиту граматику српског језика с наглашеним нормативистичким приступом“.

***

Нацрт текста одлуке сачинили су Јован Вуксановић, секретар Одбора, Срето Танасић, потпредседник Одбора, чланови Ком. бр. 7, и Марина Николић, члан и секретар Ком. бр. 3. Одлука је усвојена на редовној, шеснаестој, годишњој седници Одбора за стандардизацију српског језика 25. 2. 2015. године.