ОБАВЕЗНИ ПРИМЕРАК И У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ФОРМИ

На седници Комисије за корпус одржаној 27. 11. 2001. године предложено је да се утврди одлука Одбора која би се упутила Министарству културе Републике Србије и Народној библиотеци Србије, те владама Републике Црне Горе и Републике Српске и одговарајућим библиотекама у Новом Саду, на Цетињу и у Бањој Луци, а тицала би се чувања обавезног примерка публикације и у електронској форми. Предлог Комисије прихваћен је на годишњој седници Одбора 25. 1. 2002. године као Одлука бр. 21.

***

Полазећи од потребе да се унапређује савремена српска језичка култура као неодвојив део националне културе у целини, неопходно је у нови Закон о културним добрима или у нови Закон о издавачкој делатности (односно у одговарајуће законе у Републици Црној Гори и Републици Српској) уградити одредбу која ће обезбедити специфичан и модеран начин архивирања штампаних текстова. Како Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске (а у Црној Гори и Српској одговарајуће библиотеке највишег ранга) похрањују обавезни примерак сваке штампане књиге (и друге штампане публикације), те како се све публикације данас припремају за штампу уз помоћ компјутера — издаваче би требало обавезати на то да уз штампани примерак публикације приложе и истоветну копију у стандардизованој електронској текстуалној форми. Народној библиотеци Србије и Библиотеци Матице српске (нити одговарајућим библиотекама у Црној Гори и Српској) неће бити тешко да, уз минимално побољшање кадровских и техничких могућности, формирају и одржавају електронске архиве штампаних текстова.

Образложење

Развој дигиталних електронских медијума доноси нов квалитет у многим сегментима живота, па би стварање квалитетне архиве текстова у електронски читљивој форми доприносило ваљаном одржавању и унапређивању културе српског језика и развоју информацијско-комуникацијске делатности уопште. Таква архива била би од великог националног значаја и њен садржај био би, под одређеним, правно регулисаним условима, доступан различитим научним, културним и другим јавним институцијама. Заштита ауторских права приликом коришћења текстова у електронском облику морала би бити зајамчена као и заштита других ауторских права. Једна од најкрупнијих последица стварања ове архиве била би формирање Електронског корпуса српског језика, за који би релевантан био само пробрани део електронски записаних текстова. Овакав корпус дао би неопходан подстицај убрзавању и осавремењивању рада на вероватно најобимнијем и најдуготрајнијем пројекту српске националне културе — Речнику САНУ, који је последњих неколико деценија излазио под насловом Речник српскохрватског књижевног и народног језика, доносећи екавске и ијекавске ликове свих унесених одредница. Корпус би, такође, омогућио модернизацију читавог комплекса лингвистичких и информатичких истраживања.