ПРЕЦИЗИРАЊЕ И ОСНАЖИВАЊЕ ПОСЛОВА ОКО НОВЕ РЕДАКЦИЈЕ ПРАВОПИСА

Уводне напомене

Иако је пре две године донета Одлука Одбора бр. 23 (Озваничење новог правописног пројекта), није се много напредовало у пословима око реализовања нове редакције Правописа српскога језика, што је било планирано за крај 2003. године, тако да би ново издање Правописа угледало светло дана током 2004. године. Последња седница Комисије за праћење и истраживање правописне проблематике (Комисија бр. 5), одржана 28. новембра 2003. године, пружила је прилику њеним члановима — а нарочито четворици чланова редакторске групе (Мату Пижурици, руководиоцу редакторске групе, те Милораду Дешићу и Живојину Станојчићу, док је одсутан био Бранислав Остојић, који је и сам инсистирао на прецизирању послова и њиховој интеграцији), као и председнику, потпредседнику и секретару Одбора (Ивану Клајну, Слободану Реметићу и Браниславу Брборићу) — да реално сагледају ситуацију, да рашчисте и прецизирају све што је неопходно како би рад несметано текао и окончао се током 2004. године. Ново издање Правописа имало би бити објављено у наредној, 2005. години у екавској и ијекавској верзији истовремено.

После конструктивне и одговорне расправе свих присутних, прихваћен је документ под насловом Правопис 2004 (Шта је рашчишћено и оснажено), који је — под насловом Подсетник за даљи рад на Правопису и око њега — саставни део ове Одлуке. Прецизно је рашчишћено шта ко ради и ко се с киме „укршта“ и преплиће (ко је коме „дублер“ за поједине правописне одлуке).

Даље следе закључци који се односе на обавезе свих четирију чланова редакторске групе, на чијем је челу Мато Пижурица, пренесени, с мањом изменом, из Белешке са седнице Комисије бр. 5 одржане 28. новембра 2003. године.

Послови и њихови носиоци

1. Интерпункција

Приређивач Живојин Станојчић

Укрштање с Матом Пижурицом

2. Одвојено и састављено писање речи

Приређивач Милорад Дешић

Укрштање с Браниславом Остојићем

3. „Граматичке теме“ у правопису (екавски и ијекавски изговор, морфофонолошка питања)

Приређивач Бранислав Остојић

Укрштање с Милорадом Дешићем (посебно око одвојеног и састављеног писања речи)

4. Велико и мало слово, речник и остале теме формалног правописа (транскрипција, типографска питања)

Приређивач Мато Пижурица

Укрштање с Милорадом Дешићем (посебно када је у питању Правописни речник и акцентовање одредница)

5. Транскрипција страних речи

– За енглески језик Твртко Прћић

– За француски језик Душанка Точанац

– За руски језик и словенске језике Богдан Терзић

– За скандинавске језике Љубиша Рајић

6. Скраћенице

Приређивач Вељко Брборић

Укрштање са Живојином Станојчићем

7. Коначна редакција

Мато Пижурица

8. Рецензенти нове верзије правописа

Иван Клајн и Драго Ћукић

Напомена: Сви приређивачи дужни су прочитати рукописе других, а не само оних с којима се укрштају.

Завршне напомене

Секретар Одбора преузео је обавезу да се обрати породици Митра Пешикана, те да је упозна с радом на новој верзији Правописа српскога језика (припреманог у тешким годинама распада бивше СФРЈ и изашлог из штампе 1994. године, с годином 1993. на насловној страници, када је штампање отпочело, али је због помањкања финансијских средстава довршено наредне године) и условима под којима ће се извршити редакција Правописа. Текст Правописа биће знатно прерађен и престилизован, најмање двоструко краћи и умногоме приступачнији ширем кругу корисника, ослобођен од позивања на Правопис из 1960. године, с допунама у одељку који се бави транскрипцијом страних властитих имена и у Речнику уз Правопис. Пошто се неће уносити нова правописна правила — већ ће се неке дублете уклонити док ће неки одељци претрпети дерегулацију (нпр. спојено и одвојено писање речи) — стало се на становиште да на корицама и на насловној страници Правописа, као сведочанство о постојању континуитета и уважавању заслуга за дубље научно осмишљавање правописних правила, остану имена његових приређивача (Митра Пешикана, Јована Јерковића и Мата Пижурице). Наравно, додаће се имена чланова редакторске групе, на чијем је челу Мато Пижурица, с тим што приређивачи и суприређивачи (чланови редакторске групе) задржавају и преузимају коауторска права у складу с приложеним Подсетником.

У међувремену, већ 24. децембра 2003. године, и породица Пешикан и Јован Јерковић дали су писмену сагласност да се нова верзија Правописа може припремити у складу с предлогом Одлуке Одбора бр. 44, који је допуњен овом констатацијом и обавезом издавача да нову верзију Правописа објаве истовремено на екавском и ијекавском изговору. Тако ће се без сметње приступити даљем раду на новој верзији Правописа, који, у складу с овом одлуком, остаје понајвише везан за Матицу српску, једнога од изворних оснивача Одбора, традиционалног носиоца организације послова око Правописа српскога језика и других језичких подухвата те главног издавача Правописа. Одбор ће настојати, колико год се покаже могућим, да Правопис буде првенствено стручно питање, а то значи да никада више не буде јабука раздора међу стручњацима нити монета за изванстручна поткусуривања, без обзира на то што се увек подразумевају улога и значај СОЦИОЛИНГВИСТИЧКОГ миљеа у којем се развија и стандардизује сваки језик, па и српски, најважнија комуникацијска и симболичка делатност претежне већине грађана Србије, Црне Горе и Српске.

***

Предлог ове Одлуке припремљен је у сарадњи секретара Одбора и секретара Комисије за праћење и истраживање правописне проблематике, како је и предложено на седници Комисије за праћење и истраживање правописне проблематике одржаној 28. новембра 2003. године. Предлог је унеколико дорађен на седници Комисије бр. 7 (18. децембра 2003. године), која обавља послове Одбора између његових седница, а усвојен је на седмој седници Одбора, одржаној 29. јануара 2004. године. На седници Одбора је саопштено да су Јован Јерковић и породица Пешикан дали писмену сагласност да се на новој редакцији Правописа ради у складу с предлогом одлуке Одбора, у којем је додата, на крају пасуса Уводне напомене, синтагма у екавској и ијекавској верзији истовремено, што и није било спорно с обзиром на то да је Правопис из 1993. године у исто време објављен у обема тим верзијама.

Приложени Подсетник саставни је део ове одлуке.

Подсетник за даљи рад на правопису и око њега

1. Правопис српскога језика (2004) није нови правопис, него ново издање претходнога.

2. Правопис није ауторско дело, него колективна конвенција, коју устројава овлашћена група приређивача (3 сарадника), а у конкретном случају и овлашћена група суприређивача (4 сарадника). Да би се даљи посао несметано обављао, потребно је обезбедити писмену сагласност Јована Јерковића и породице Митра Пешикана.

3. Кад се добије писмена сагласност под 2, постаје јасно да у овом издању учествује 6 супрерађивача, с тим што стара тројка (М. Пешикан, Ј. Јерковић и М. Пижурица) стоји где и сада, док за нову четворку уз прерађено издање Правописа (Б. Остојић, М. Пижурица, М. Дешић и Ж. Станојчић) ваља напоменути да је посреди радна група редактора прерађене верзије текста Матичиног правописа.

4. Утврђен је предлог за проценат учешћа у финансијској страни ауторских права прве тројке и друге четворке приређивача (М. Пешикан и М. Пижурица по 30%, Ј. Јерковић 10%, а остали, према обиму учешћа у раду, преосталих 30%).

5. Прецизирано је и написмено утврђено шта ко ради, ко је коме дублер (ко се с ким „укршта“) за конкретни прилог, с тим што је Мато Пижурица, као руководилац групе редактора, дужан стилски и на други начин ускладити све прилоге.

6. Рок за предају готовог рукописа јесте: најкасније 30. септембар 2004. године.

7. У октобру 2004. године, чим група редактора доврши рукопис, Одбор се обраћа трима министарствима у Србији, Црној Гори и Српској најављујући ново издање и евентуално тражећи одговарајућу помоћ.

8. Пожељно је да, уз Матицу, суиздавачи Правописа 2004. године буду и три завода за уџбенике и наставна средства, као и Институт за српски језик САНУ, с одговарајућим учешћем у укупном тиражу и трошковима око припреме прерађене верзије (Матица 60%, остали по 10% учешћа у трошковима и тиражу). Уговор с приређивачима и издавачима припремиће Матица српска кад за то дође време.

9. Деривати Правописа могу се слободно приређивати и објављивати уз позив на Правопис и обавезу да сваки дериват буде с њиме нормативно усклађен. Сваки дериват имаће наслов ПРАВОПИСНИ ПРИРУЧНИК (уз поднасловни додатак, нпр.: за основне школе, за средње школе, за најширу јавну употребу, за било шта друго…).

10. Овај документ саставни је део Белешке с прве седнице Комисије бр. 5 одржане 28. новембра 2003. године и биће објављен у Списима Одбора VI, као прилог тој белешци. Белешка је послужила као основа за одговарајућу одлуку Одбора, чији је предлог био упућен на разматрање и усвајање на годишњој седници Одбора крајем јануара 2004. године. На тој седници, 29. 1. 2004. године, усвојен је као Одлука Одбора бр. 44.