Oчување и неговање српског језика

РАЗГРАНИЧЕЊЕ ДЕКЛИНАЦИОНИХ ОБРАЗАЦА

Промена no падежима личних имена (хипокористика) и заједничких именица (хипокористика) на

Одбор за стандардизацију српског језика добио је од Марије Радете, начелника у Одељењу за развој кадра у Министарству просвете и спорта Србије, молбу да јој се одговори на питање како се мењају по падежима следеће именице: Иво, Јово, Бајро, Михо, Владо, Симо и заједничке: медо, брундо, жућо.

Одговор

Лична имена одмила (хипокористици) Иво, Јово, Мато, Бајро, Михо, Владо, Симо и слична имају два типа промене по падежима: а) на већем делу екавског простора мењају се по обрасцу: Иво-Иве-Иви-Ивин, Јово-Јове-Јови-Јовин, Михо-Михе-Михи-Михин, Владо-Владе-Влади-Владин, Симо-Симе-Сими-Симин (овом обрасцу промене припадају хипокористици: Јова, Пера и сл. – Јово-Јова, Перо-Пера, Јово-Јове-Јовин; Пера-Пере‑Перин); б) у источно(и)јекавским говорима: Иво-Ива-Иву-Ивов, Јово-Јова‑Јову, Јовов, Михо-Миха-Миху-Михов, Владо-Влада-Владу-Владов, Симо‑Сима-Симу-Симов, аб) у западним (и)јекавским говорима: по екавском обрасцу: Иво-Иве-Иви-Ивин, Јово-Јове-Јови-Јовин итд.

Имена типа Раде, Миле и сл. у екавским говорима се мењају по обрасцу: Раде-Радета-Радету-Радетов, Миле-Милета-Милету-Милетов, a y западн(иј)им (и)јекавским говорима по обрасцу: Раде-Раде-Ради-Радин, Миле-Миле-Мили-Милин (Улица Раде Кончара, а не Радета Кончара; Тиче се Миле Ивановића, a не Милета Ивановића).

Заједничке именице типа: медо, брундо, жућо такође имају две промене: а) у екавским говорима: медо-меде-меди-медин, брундо-брунде-брунди-брундин, тако је и у најзападнијим (и)јекавским говорима, док је б) у источним (и)јекавским говорима промена по обрасцу: медо-меда-меду-медов, брундо‑брунда-брунду-брундов итд.

Образложење

Наведено припада српском књижевнојезичком стандарду, с тим што је образац Раде-Раде-Ради-Радин ограничен на најзападније српске говоре (али и то је део стандардне норме).

Отуда је нормално да се, ако се пише екавски, треба држати екавског обрасца,али се неће погрешити ако се употреби и (и)јекавски,посебно ако се пише некоме са ијекавског подручја. Наравно, у екавској средини при екавском писању могуће је употребити и екавски образац (Иве, Јове, Михе и сл., односно: меде, жуће и сл.) без обзира на то коме се пише, што значи – ако се пишу имена која имаају (и)јекавски образац промене (тип: Дао сам Блажу, Драгу, Јову и сл.).

Иако граматичка литература омогућава промене по било ком обрасцу, прикладно је: а) мењати према начину промене одакле је личност чије се име деклинише, што значи – поштовати „локални“ облик промене (будући да су књижевне и једна и друга), или б) мењати према промени у датом језичком изразу (тј. у делу књижевног језика) или „маниру“ аутора текста односно говорника.

Када je y питању екавски и западноијекавски деклинациони образац (Јово-Јове-Јови-Јовин, Саво-Саве-Сави-Савин), при писању треба водити рачуна о томе да се не „помешају“ родови, јер се не би знало да ли je y питању мушки или женски род. Ово се нарочито односи на административна решења или друга управна акта, па у њима ваља прецизирати на који се род (мушки или женски) односи име. Истина, при томе код личних имена род се види када се употреби и презиме (а у управним актима најчешће је тако), те се не јављају недоумице (нпр.: To се односи на Саву Поповића – м. p. –, To се односи на Саву Поповић – ж. p.). Код навођења и имена и презимена по правилу не може доћи до забуне, али само име не говори увек о припадности одређеном граматичком роду. Сличан проблем се јавља и код заједничких именица (хипокористика) овог типа, па тамо проблем решава контекст.

Нацрт текста ове одлуке сачинио је Драго Ћупић, члан Одбора и Ком. бр. 7. Нацрт је с мањим дотеривањима прихваћен на 6. седници Комисије бр. 7 и усвојен као Одлука бр 55.

Седници су присуствовали чланови Комисије: Иван Клајн, Драго Ћупић, Милорад Дешић. На седници Комисије присутни су били Драгољуб Петровић, председник Комисије бр. 8, Радојко Гачевић, секретар Комисије бр. 8, Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ и секретар Комисије бр. 3, Јован Вуксановић, секретар Одбора и Комисије бр. 5.