Oчување и неговање српског језика

СИТНИЦЕ ЈЕЗИКОСЛОВНЕ ТАКОЂЕ ЈЕ ПОЖЕЉНО СТАНДАРДИЗОВАТИ

Одбору за стандардизацију српског језика обратио се, још крајем марта 2004. године, Драгослав Граочанкић, члан Комисије бр. 8 (за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима) писмом следећег садржаја:

„Поштовани чланови Одбора,
Достављам вам предлог за стандардизацију читања, изговарања и записивања (телефонских) бројева на српском језику.

Исписујем ове редове у одсуству знања да је нешто од оног што ћу овде рећи већ регулисано — каквим српским телефонским правилником, светским стандардом или којим глобалним кодом.

Најчешћи бројеви које чита, изговара или записује просечан грађанин или говорилац српског језика јесу можда телефонски бројеви. Лично не сумњам у потребу да за ове радње постоје правила, стандарди, јер у противном лако може доћи до забуне или бар успореног разумевања при комуникацији. Још мање сумњам да би таква правила требало увести ако их нема.

Када чујете како други изговарају број вашег властитог телефона или кад тај број угледате записан на начин у којем је груписање цифара другачије од оног који ви примењујете, може се догодити да ни свој телефонски број (одмах) не препознате. Могуће су комбинације:

2-6-2-2-9-7-5,

26-22-975,

262-297-5 и

остале.

Чини се да би од садашње раздешености, тј. произвољног раздељивања при записивању, изговарању и читању телефонских бројева на српском језику, боља била — стандардизација ове материје ради квалитетније (брже и поузданије) комуникације.

Ово питање (и његово регулисање) може подстаћи и нека друга питања: она, још ситнија, „телефонска“, нпр. да ли користити цртицу или црту при записивању цифарских сегмената, па и она која се тичу општег записивања бројева писмом, где поготову није пожељно да стандард буде двозначан с обзиром на математичку особину броја да му и најмања промена при испису, и то не само цифарском него и „словном“, може неслућено изменити садржину. Узмимо као пример — груб несклад између српског правописног стандарда и (принудног, заправо репресивног) „стандарда“ у општеновчаном саобраћају (банкарство, поштански саобраћај и сл.) при исписивању бројева (тј. новчаних износа) писмом, речима, тј. словима, како те институције веле, односно како писмено упозоравају, заправо присиљавају, на спојено писање — противно важећем српском језичком стандарду!

Морамо ли већ дуже од века жртвовати српски језички стандард да бисмо смањили опасност од криминала?! — ваља упитати и зачудити се истовремено.

Иако се ово питање покреће можда у задњи час, па све личи на шалу у којој аспирин треба што пре попити јер главобоља само што није минула (можда ускоро ништа нећемо морати ни одвојено ни заједно писати кад пожелимо да учествујемо у новчаном саобраћају) — требало би да Одбор интервенише пре него што нас прогнозирани (електронски, дигитални) напредак заскочи. То је утолико потребније уколико има сасвим једноставних графијских решења која, без нарушавања српског језичког стандарда и његовог достојанства, могу одржати постојећи превентивно-безбедносни ниво заштите неелектронског исписа у садашњем новчаном саобраћају.“

Уводне напомене

Колега Драгослав Граочанкић јавља се Одбору с уверењем да има смисла стандардизовати и ситнице језикословне с којима се сусрећемо у свакодневном животу. То уверење заслужује подршку Одбора.

У овом случају посреди су две ствари:

1) Како читати и писати телефонске бројеве, како их „делити“ и „спајати“ да би се лакше памтили и препознавали? и

2) Како записивати бројне вредности и писмом кад се то тражи у банкама и поштама?

Да бисмо на ова питања одговорили, извршили смо малу анкету с пријатељима, на послу и изван њега а проверили смо и како се пишу телефонски бројеви у Политици и поштанским именицима. Радили смо то неколико месеци па смо извели следеће закључке.

Закључци

1. Телефонски бројеви мањи од троцифрених ретки су било као локали у мањим фирмама или двоцифрени бројеви у постојећем поштанском саобраћају. Они се пишу и изговарају једнако и једноделно: 0 (нула), 7 (седам), 9 (девет). Обично служе за излаз из локалне мреже у градску. Двоцифрени и троцифрени бројеви обично служе као локали у мањим фирмама и као нарочито важни телефони у Београду и другим већим градовима. На пример, у Београду имамо: 92 (девет-два), дежурна служба СУП-а; 93 (девет-три), ватрогасци Београда; 94 (девет-четири), хитна помоћ; 95 (девет-пет), тачно време; и 96 (девет-шест), телеграми.

2. Троцифрени и четвороцифрени бројеви, опет у поштанском саобраћају и локалним везама, пишу се заједно у Политикиној рубрици ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ и у поштанским именицима: 977 (девет-седам-седам), пријава сметњи на телефонским везама; 901 (девет-нула-један), међународни разговори; 988 (девет-осам-осам), бројеви претплатника; 9811 (девет-осам-један‑један), буђење; 9860 (девет-осам-шест-нула), Војна полиција; 9823 (девет-осам-два-три), метеоролошки подаци;9822 (девет-осам-два-два), црквени календар;9844 (девет-осам-четири-четири), лото и спортска прогноза;9862 (девет-осам-шест-два), хуманитарни телефон.

Нама се и особама које смо анкетирали, ипак, чини да би четвороцифрене бројеве требало писати с цртицом између првих и потоњих двеју бројки, јер на то упућује и „подељени“ изговор после првих двеју. У томе, чини се, мало се људи колеба, без обзира на то што су се и Политика и Пошта определиле за писање без цртице.

3. Петоцифрених бројева у Београду више нема, али их има у другим градовима: 018/51-026 (нула-један-осам-пет-један-нула-два-шест) или 021/ 59-623 (нула-два-један-пет-девет-шест-два-три). У писању готово нема колебања, чак ни око писања косе црте после позивног броја за град, с тим што Политика ставља цртицу после првих двају бројева, као и особе које смо ми анкетирали, а Пошта не ставља цртицу него прави паузу после првих двају бројева.

4. Шестоцифрене бројеве сви пишу и писали би с цртицом после прве три цифре, што чини и Политика: 064-789 (нула-шест-четири-седам-осам‑девет), Мобилна телефонија Србије — кориснички сервис; 649-467 (шест-четири-девет-четири-шест-седам), Центар за неурозе и гранична стања итд.

5. При читању и писању седмоцифрених бројева има највише колебања, и у Политикиној рубрици и иначе, док се у Пошти не пише цртица него се, после прве четири бројке, прави мањи размак, али особе које смо ми анкетирали големом већином писали би две црте, прву између првих двеју и других двеју бројки, а другу после других двеју бројки, испред потоњих трију. У Политици преовладава трећи образац: 3618-444, 3617-777 и сл. код такси предузећа, док у поштанским именицима редовно стоји једна цртица или мањи размак, после првих четирију, односно пре последњих трију бројки.

Ми се опредељујемо за писање двеју црта (36-18-444, 36-17-777, с изговором сваке бројке понаособ, уз мањи застанак онде где се пишу цртице), уверени да би то прихватиле и Политика и Пошта.

6. По истом обрасцу писаће се и предбројеви за улазак у мрежу другог града или друге државе. Тако, на пример, писаћемо на следећи начин ове бројеве: 018/530-923 (Ниш), 021/583-681 (Нови Сад), 99-387/51/465-140 (БиХ, Бања Лука, претплатник), 99-38/61/43-80-109 (Словенија, Љубљана, претплатник), 991/708/48-44-757 (САД, Чикаго, претплатник) итд.

7. Нема колебања у погледу писања цртице између груписаних бројки, а не црте. Мада то није изричито регулисано у Правопису српскога језика (а могло би бити!), писање цртице следи аналогију, јер се полусложенице пишу са цртицом (споменплоча,црножут за две одвојене боје, црвеноплавобело српско је зацело и сл.), као што се и речи раздвајају на слогове помоћу цртице (нпр. ластавица,женидбени и сл.) и као што се различити облици исте речи кад се наводе заједно пишу с цртицом (будембудешбудебудемобудетебуду). Једноставно, разлога за црту нема, а цртица је, и иначе, доступнија на компјутерима.

8. Чини се да је спојено словно писање бројева у банкарству: 7.816 (седамхиљадаосамстошеснаест), 29.455 (двадесетдеветхиљадачетиристотинепедесетипет) 5.782.655 (петмилионаседамстоосамдесетдвехиљадешестстопедесетпет) више није обавезно. Нити је било нити има оправданог разлога за кршење правописне норме, која прописује и одвојено и спојено писање, зависно од величине броја (600 — шестсто или шест стотина; 990 — деветсто деведесет или девет стотина деведесет; 5.800 (пет хиљада осамсто или пет хиљада осам стотина) итд.

***

Нацрт одлуке бр. 49 припремили су Бранислав Брборић, секретар Одбора, Радојко Гачевић, секретар Комисије бр. 8, и Јован Вуксановић, секретар Комисије бр. 4. Текст нацрта је дотеран на трећој седници Комисије бр. 7, одржаној 14. децембра 2004. године и усвојен на 8. седници Одбора за стандардизацију српског језика, одржаној 18. фебруара 2005. године.