Oчување и неговање српског језика

ТЕРМИНОЛОГИЈА У ХОМЕОПАТИЈИ

Одбору за стандардизацију српског језика обратило се, у јулу 2000. године, ИП „Клио“ с молбом да се утврди неколико термина из области хомеопатије. Наиме, ово предузеће уврстило је у свој издавачки план за 2000. годину књигу Хомеопатија за децу. Пошто је реч о једном од првих приручника из те области код нас, право је време да се утврди неколико термина. Књига се преводи с енглеског језика, а у питању је следећих неколико термина: potency, potentize/potentization, plussing, mother tincture, succussion, proving, modality и miasm/miasmatic.

Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, на својој седници од 16. септембра 2000. године, размотрила је молбу ИП „Клио“ и усвојила већ припремљени

Одговор

У овом случају пружа се ретка прилика да се нова терминологија утврди систематски и на време. У начелу, треба пазити на то да термин буде у највећој могућој мери јасан, да истиче посебност онога о чему је реч али не по цену замагљивања или мистификације, као и на то да понуђени термини буду у складу с већ установљеном праксом — што не мора ићи у прилог једном истом решењу!

Кренимо редом.

Термин potеncy односи се на јачину хомеопатског лека (a homеopathic rеmеdy). Међународно хомеопатско удружење препоручује да се у сваком језику у овом случају задржи исти термин, дакле — потенција, што се и код нас досад чинило.

Термини potеntizе/potеntization означавају нарочити поступак којим се хомеопатском леку даје одређена потенција, тј. он се доводи у такво стање да има одређену потенцију. Одговарајући термини били би потенцирати (лек),одн. потенцирање (лека).

За plussing,што је поступак којим се лек појачава а да му се потенција не мења, одговарајући термин био би појачавање (лека).

Термин mothеr tincturе најбоље би се могао превести као матична тинктура (реч је о основној течности од које се прави хомеопатски лек).

За succussion код нас се среће и термин сукусија,али сматрамо да нема разлога да се избегава сасвим прозиран термин мућкање (лека).

Термин proving означава експеримент помоћу којег се утврђује дејство лека на здраве особе (чиме се утврђује и који се симптоми тим леком могу сузбијати). Изворни немачки термин јесте (diе)Prüfung.Иако се у (још слабо развијеној) хомеопатској пракси код нас среће термин доказивање, сматрамо да нема потребе ићи даље од речи испитивање (хомеопатског лека):с једне стране, доказивање (лека) могло би упутити на то да је у питању доказивање његове ефикасности, што никако није случај, а с друге — није неопходно већ самим термином указивати на то да је реч о начину испитивања специфичном за хомеопатију. (Такво решење било би сагласно с оним које је предложио и др Милош Поповић у свом Првом хомеопатском приручнику, Београд, 1995. Такође, таквом решењу прибегли су стручњаци у једном другом словенском језику, којем су хомеопатски термини познати већ много деценија — руском: испыmание. Иначе, у истој књизи др Поповић на једном месту помиње и утврђивање лека, што сматрамо прикладнијим него доказивање.)А онај ко на себи испитује хомеопатски лек — испитаник — може рећи не онако како се то понекад код нас чини — „имао/имала сам доказивање“, него, без непотребних рогобатности, „лек ми се испољио“.

Термину modality одговарао би наш термин модалитет (реч је о јачању или слабљењу симптома болести у зависности од промене околности, као што су промена температуре или јачине светлости, кретање, додир и притисак, присуство друге особе или самоћа итд.).

Терминима miasm/miasmatic одговарали би наши термини мијазам (реч је о наслеђеним слабостима у човековој конституцији) и мијазмички (нпр. мијазмичке слабости).

Што се тиче писања назива хомеопатских лекова, треба рећи да се ти лекови добијају од биљака, минерала и других природних супстанци. Они се, у свету и код нас, продају под својим латинским називом, те их тако треба и писати. На пример, лек који се добија од црног лука назива се allium cеpa (односно, у ћириличкој варијанти, алијум цепа),другим речима — не треба га преводити као „црни лук“, јер је реч о хомеопатском црном луку, тј. ономе који је прерађен на нарочит начин.

Кад је у питању превођење оваквих текстова, треба скренути пажњу на још две ствари. Једна су тзв. позајмљенице из лењости: корисник термина аутоматски, идући линијом мањег отпора, употребљава изворни термин, само мало фонетски и морфолошки прилагођен нашем језику, занемарујући домаћу реч, која не значи ништа „мање“, него, напротив, „више“ — јер је свакоме сасвим јасна. Таква позајмљеница из лењости јесте супресија (симптома / болести),односно супримиран (нпр. супримирани симптоми) — уместо сузбијање или потискивање (симптома / болести),односно сузбијени / потиснути (симптоми).Уместо агравација (симптома)умесније је рећи погоршање. Среће се, затим, антидотирање (хомеопатског лека) — уместо поништавање дејства (ово друго јесте нешто дуже, али је потпуно јасно). Нарочито је рогобатно узимање случаја (према енгл. taking a casе) — уместо за наш језик природнијег приступања случају или, понекад, анализе случаја.

Друго о чему треба водити рачуна карактеристично је за превођење медицинских текстова уопште, а тиче се њихове безличности, која их боји приметним бирократским тоном. Тако ће се, у складу с енглеским извором, у медицинској струци чути, у опису болесниковог стања или симптома болести, Присутна је жеђ, Постоји промуклост, Код болесника је присутан бол и сл. Наиме, трудећи се да буде што објективнији, медицински посленик именује само појаву, посматрајући је независно од њеног носиоца или потискујући овога у други план. Сматрамо да је такав начин изражавања (а и такав начин посматрања!) неприродан и непотребан, те да, у намери да се избегне безлични језик и бирократски менталитет, треба рећи: Болесник је жедан, Промукао је, Боли га (то и то)или осећа јак бол (ту и ту)и сл.

*** Одговор је припремила др Душка Кликовац, којој је у разјашњењу значења неких термина помогла др Мирјана Тодоровић. Колегиници др Душки Кликовац и др Мирјани Тодоровић Комисија изражава искрену захвалност.