Терминолошке синтагме које конституише именица менаџмент

Терминолошке синтагме које конституише именица менаџмент

Одлука

У српском језику приметно је колебање у употреби терминолошких синтагми са именицом менаџмент, и то у примерима где је између главне и зависне речи успостављена рекцијска веза. Тако се, приликом доношења стандарда у многим областима, али и у називима наставних предмета на појединим факултетима и њиховим програмима, подједнако у стручној литератури и у медијима, паралелно јављају конструкције с генитивом, нпр. менаџмент квалитета, менаџмент знања, менаџмент перформанси, али и конструкције с инструменталом, нпр. менаџмент квалитетом, менаџмент безбедношћу информацијама, менаџмент ризицима. Препорука је да се у оваквим и сличним случајевима предност да генитиву, не само зато што се њиме експлицира или прецизира о ком типу менаџмента је реч већ и зато што је генитив општи израз именичке рекције.

Образложење

Именица менаџмент позајмљеница је из енглеског језика, данас уобичајена и релативно честе употребе, а у српски језик је уведена као термин из области економије, организационих наука и др, мада није ретка ни у нетерминолошкој употреби, у пословном свету и сл. Паралелно са њом, у српском језику се у наведеним областима користи и њен преводни еквивалент – именица управљање. Иако је карактеристика термина (да треба) да има једно значење, термин менаџмент је вишезначан и означава дисциплину која проучава начине организовања и управљања неким поступцима, људским способностима, радним процесима и сл., затим означава процес и начин вођења и организовања предузећа и различитих елемената у процесу рада или производње, и, на крају, означава само руководство неке организације.1

У терминолошким синтагмама које означавају управљање неким елементима у радном или производном процесу у језичкој пракси срећу се примери двојаке рекције ове именице, инструменталне, нпр. менаџмент квалитетом, менаџмент ризицима, менаџмент безбедношћу на раду, и генитивне, нпр, менаџмент квалитета, менаџмент ризика, менаџмент људских ресурса итд. Први рекцијски модел резултат је аналогије према именици управљање, док је други израз опште рекцијске способности, типичне за све глаголске именице.

Будући да реч менаџмент није настала извођењем од глагола, већ је уведена у српски лексикон директним преузимањем из енглеског језика (енг. management), њена рекција и не може бити ʻнаслеђена’ од глагола управљати. Инструментал као допуна типична је уз глаголе типа руковати, руководити, управљати, као и именице од њих изведене, попут глаголских типа руковање, руковођење, управљање. С друге стране, генитивна допуна, као израз категоријалне рекције глаголских именица, као зидање куће, долазак писца и сл, иманентна је и за реч менаџмент, између осталога и зато што се, у конкретном примеру, генитивом експлицира или прецизира о ком типу менаџмента је реч. Ближе одређење именице менаџмент, какво је у овом случају и потребно, јер је нужно означити сферу на коју се односи оно што означава главна реч, постиже се генитивом који одговара на питање Чега? Дакле, менаџмент чега? Менаџмент квалитета. У том смислу, конструкција менаџмент квалитета значи ʻуправљање квалитетом’. Неадекватна употреба инструментала уместо генитива настала је угледањем на рекцију домаћег лексичког еквивалента који захтева инструментал – управљање квалитетом. Осим тога, не видимо разлога зашто се избегава употреба домаће речи, која би се терминолошки једнако понашала у датом контексту, нпр. управљање квалитетом, управљање кадровима, управљање информацијама итд.

Ипак, свесни да уклањање речи менаџмент из српског језика није могуће, будући да је у активној и стручној и јавној употреби, а уосталом то није ни неопходно, препоручујемо да се у наведеним терминолошким синтагмама уз менаџмент користи генитив, без обзира на честу и упорну употребу инструментала.

У другим језицима најчешће се реч менаџмент преводи (нпр. словеначки vodenje, руски управление, италијански gestione), док се за менаџера врло често користи одговарајућа позајмљеница из енглеског језика, што показује да говорници више воде рачуна о престижу неке професије, који се испољава страним називом,2 него о потребама самог језика и ограничењима или терминолошкој неадекватности преводног еквивалента.

1 Иван Клајн, Милан Шипка Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј, 2012.

2 Коришћење страних, пре свега енглеских, назива за именовање професије, функције или радне позиције, сматра се престижним, не само у српском већ и у другим језицима.