ЗНАЧАЈАН ПОМАК У ОДНОСУ НА ПРЕТХОДНЕ РАДОВЕ И КЊИГЕ ИЗ ТВОРБЕ РЕЧИ

Уводне напомене

Када смо, 22. априла 2002. године, поводом изласка прве књиге Творба речи (Део први: префиксација и композиција), доносили Одлуку Одбора бр. 25 (Поуздана и научно утемељена аргументација), напоменули смо, на самом крају текста, „да проф. Клајн управо ради на другом делу студије о творби речи у савременом српском језику, у којој ће бити обрађена деривација“, али — нисмо могли ни претпоставити да ће се други том појавити већ наредне године, 2003, на октобарском сајму књига у Београду. Срећом, десило се оно што нисмо ни претпоставили. Сада имамо и други том. Оба од њих носе исти наслов — Творба речи у савременом српском језику, а другоме је поднаслов — Део други: суфиксација и конверзија. И издавачи су исти: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, Матица српска, Нови Сад, и Институт за српски језик САНУ, Београд. Исти су и рецензенти: Живојин Станојчић и Мирослав Николић, чланови Одбора за стандардизацију српског језика. И поново стоји: припремљена у оквиру Одбора — као дело 2 „Прилога граматици српскога језика“, у којој ће се наћи већи број књига.

Основни подаци о књизи

Иза краћег Увода (стр. 5–15) — који спада у одељак Суфиксација (стр. 15–378) — следи девет поглавља (1. Именички суфикси — домаћи, 2. Именички суфикси — страни, 3. Придевски суфикси — домаћи, 4. Придевски суфикси — страни, 5. Заменички суфикси, 6. Глаголски суфикси — домаћи, 7. Глаголски суфикси — страни, 8. Глаголски суфикси за промену вида и 9. Прилошки суфикси). Други одељак — Конверзија — неупоредиво је краћи, непуних двадесет страница (379–388), а издељен је на пет поглавља (1. Термин и дефиниција, 2. Поименичење, 3. Попридевљење, 4. Прелазак у прилоге и 5. Прелазак у предлоге).

Цео овај том знатно је дужи од претходнога. Сачињавају га још: Литература (389–396), потом Регистар суфикса (397–401), устројен у пет поглавља (I. Именички, II. Придевски, III. Заменички, IV. Глаголски и V. Прилошки), и, најзад, опсежни Регистар речи (402–514), издељен на три главе (I.Српске речи [502–512], II. Руске речи [512] и III. Речи из латиничких језика [512–514]), однео је петину књиге. Та два регистра битно олакшавају налажење оног што се тражи и добро сналажење корисника ове књиге, која је и иначе прегледна и читко писана.

Ауторове дилеме, отклоњене у сарадњи с рецензентима

Рецензенти, од којих се преузима оцена књиге, имали су првобитно приличан број примедаба на понуђени рукопис, које су готово у потпуности прихваћене. Оне су се односиле првенствено на број и распоред суфикса, тако да су сви сродни суфикси (као нпр. -аник, -еник, -беник и др.) груписани на једном месту. Аутору је изворна намера била да све суфиксе поређа строго по азбучном реду. Међутим, од тога се одустало, али корисник има на располагању Регистар суфикса, који помаже да се лако нађе сваки појединачни суфикс поменут у књизи, међу којима је многи опширно приказан, описан и илустрован.

Оцена књиге

Другом књигом Творбе речи у савременом српском језику обухваћене су суфиксација (извођење, деривација) и конверзија (претварање, преобликовање), најпродуктивнији и најнепродуктивнији тип творбе речи у српском језику, па и у оном језичком корпусу који је донедавно називан српскохрватским језиком. Одмах ваља рећи да је ово најобухватнија, најсадржајнија, најкомплетнија и најкомплекснија студија о овим типовима творбе речи, која у сваком погледу представља значајан помак у односу на претходне радове и књиге из ове области.

Што се комплексности књиге тиче, она је условљена, с једне стране, комплексношћу саме материје коју обрађује (а ту се пре свега мисли на суфиксацију) и, с друге стране, тежњом аутора да обради и објасни готово све из суфиксације и конверзије у српском језику. Комплексност суфиксације потиче делом из њене изузетне продуктивности, а још више из често тешко утврдиве границе између творбене основе и суфикса, што је последица различитих и неретко вишеструких фонетских промена извршених током историје нашег језика управо на тој граници, одн. многобројних морфонолошких алтернација, као и честих (понекад недовршених или лексички ограничених) померања границе између основе и суфикса изазваних перинтеграцијом (обично аналошког порекла), тј. појавом сложених суфикса. Понекад, чак, није јасно шта је од чега изведено нити пак да ли је уопште изведено (и то не само код речи странога порекла, код којих је тај проблем најизраженији).

Аутор се храбро и надасве поштено суочио са свом том сложеношћу, не прескачући и не заобилазећи чак ни појединачне спорне случајеве. При томе није остајао само у равни творбе, тј. утврђивања творбених форманата, начина њиховог комбиновања и значења творенице (рецимо код финеса наводи „првобитно ’финоћа’, али данас у значењу ’појединост, ситна разлика, нијанса’“), већ је често залазио и у друге језичке домене. Тако су уз многе речи или категорије речи дате опсервације етимолошке, социолингвистичке, нормативистичке, граматичке, историјскојезичке и/или културолошке нарави (нпр. да је сифилистичар „несумњива грешка [замена суфикса]“, да је генитив од ХристосХриста и да ном. Христ „није у традицији српског књижевног језика“, да је нимфета „од фр. numphеttе, али популарисано преко енглеског nymphеt, захваљујући Набоковљевој ’Лолити’“ и тако даље и томе слично). Све то допринело је појави појединачних (истина ретких) случајева који изазивају недоумице и захтевају накнадно промишљање. Накнадно промишљање решило је многу дилему, али је, вероватно, понека и остала. Овом књигом добили смо дело знатне вредности и опсежности, ретко и у словенском свету и изван њега.

***

Садржај предлога ове одлуке утврђен је на седмој седници Комисије бр. 7, одржаној 18. децембра 2003. године. Седници су присуствовали сви чланови Комисије: Иван Клајн, Бранислав Брборић, Новица Петковић, Слободан Реметић и Драго Ђупић. Иван Клајн, председник Одбора и аутор књиге, није се бавио ни разматрањем ни дотеривањем текста ове одлуке, који су припремили Драго Ћупић и Бранислав Брборић консултујући рецензије. Предлог је без примедаба прихваћен на седмој седници Одбора, одржаној 29. 1. 2004.