На основу расположивих чињеница мислимо да предност треба дати именици читалац и да споменик треба да се зове Споменик београдском читаоцу. Образложење Није спорно да именице на –ач у српском језику служе за грађење nomina agentis, па би и именица читач могла да се употреби са значењем лице које чита. […]
Уводне напомене За непуних петнаест година, под окриљем Одбора за стандардизацију српског језика, настали су језички приручници који представљају значајан помак у осавремењавању норме српског књижевног језика. Ти прилози су, истовремено, и део процеса стандардизације савременог српског језика. Захваљујући постојању Одбора за стандардизацију српског језика као најрепрезентативнијег тела трију академија, […]
Одлука Упркос приметној учесталости конструкције за + инфинитив, с једне стране, те сложености њенога значења и тако проистеклим тешкоћама да се лако замени неким домаћим еквивалентним обликом или обрасцем, с друге, она се мора одредити неграматичном стога што у српском језику важи правило које предвиђа неспојивост предлога и неког глаголског […]
Одбору за стандардизацију српског језика обратио се г. Милан Лежаић писмом у коме поставља питање превода енглеских израза safety, security и safety management (system). Писмени одговор академика Ивана Клајна Одбор за стандардизацију усвојио је као одлуку бр. 61. *** ДИРЕКТОРАТУ ЦИВИЛНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДИРЕКТОРУ СЕКТОРА ЗА ВАЗДУШНУ ПЛОВИДБУ г. […]
Родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику Уводне напомене Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, […]
Уводне напомене Иако о месту енклитика у реченици постоји обимна литература, то је и даље једно од актуелних питања српске нормативне граматике и говорне културе, о којем се понекад износе и различита мишљења. С обзиром на то и с обзиром на високу учесталост употребе енклитика, постоји потреба да се о […]
Зашто и како смо коначно добили једнотомни Речник српскога језика Уводне напомене Једнотомни описни Речник српскога језика објављен је 2007. године, после вишедеценијског чекања и уједначавања лексикографских поступака. Речник је резултат заједничког подухвата чији су учесници били Матица српска, која је истовремено и издавач, и Институт за српски језик САНУ, […]
Питање које се у јавној и друштвено-политичкој комуникацији поставља јесте: када и на који начин именовати занимања, звања, титуле, функције, достојанства и сл. када је реч о женским особама. Ово се исказује као потреба особито онда када је неопходно означити да је носилац датог звања женска особа. Међутим, питање се […]
Припреме за коначну верзију текста новог устава Републике Србије трајале су доста дуго, али нацрт Устава никада није био на јавној расправи. Не улазећи у друге одредбе Устава, сматрамо да је пропуштена прилика да се одредбе о језику и писму дефинишу на дуге стазе. Поводом уставних одредаба о језику, Одбор […]
Промена no падежима личних имена (хипокористика) и заједничких именица (хипокористика) на -о Одбор за стандардизацију српског језика добио је од Марије Радете, начелника у Одељењу за развој кадра у Министарству просвете и спорта Србије, молбу да јој се одговори на питање како се мењају по падежима следеће именице: Иво, Јово, […]
Језичке грешке на листићима Државне лутрије Србије Институт за српски језик предао је Одбору писмо које су му упутили инж. Владимир Лепојевић и инж. Милутин Живковић из Београда. Исто писмо упућено је и Министарству просвете и спорта, Министарству културе, Министарству финансија, Српској академији наука и уметности, Катедри за србистику Филолошког […]
Реаговање Одбора за стандардизацију српског језика На два састанка (25. и 30. августа 2006. године) одржана у Институту за српски језик САНУ покренута је, између решавања осталих језичких ситница, и иницијатива за боља решења назива министарстава. На састанку одржаном 12. 9. 2006. године, такође у Институту за српски језик САНУ, […]