У СРПСКОМ ЈЕ ЕВРО

Одбор за стандардизацију српског језика примио је од Народне банке Југославије допис бр. IХ/222/01 од 12. 9. 2001. године, с потписом шефа кабинета гувернера Невенке Савовић, следећег садржаја:

„Народна банка Југославије, као централна банка, биће носилац целокупног пројекта замене валута земаља Европске монетарне уније у евро. Са заменом ће се почети у јануару 2002. године, и до тада би требало информисати ширу јавност о свим детаљима везаним за ову значајну промену.

У циљу што боље обавештености грађана, у току је припрема маркетиншке кампање која укључује сва расположива средства информисања (телевизијске и радио рекламе, плакати, брошуре и сл.).

Молимо Вас да нам дате званично мишљење и образложење о преводу назива ове нове валуте (EURO).“

Захваљујући Народној банци што нам се правовремено обратила, слободни смо да јој саопштимо наше мишљење, које уједно представља Одлуку бр. 21 Одбора за стандардизацију српског језика:

Назив нове валуте треба у српском да гласи евро (мушког рода), генитив евра, у множини еври.

Образложење

Откако је у јавности почело да се говори о новој европској валути, у нашим средствима јавног информисања могла су се срести два облика: еуро, према начину писања у западноевропским језицима, и евро.

Последњих месеци облик евро преовлађује, и њему треба дати предност. Наиме, новчана јединица је добила име по скраћеном облику речи Европа, односно европски. У функцији префиксоида, такав облик одраније је постојао у сложеницама као Евроазија, Евровизија, еврокомунизам, еврокупови, евродолар и слично. У језицима где се каже Еуропа (Europе)он гласи еуро, али будући да ми кажемо Европа, и скраћени облик треба да има в. Тако је и у руском језику, где се пише као и код нас (евро).

Аргумент по коме би требало рећи еуро, јер је то наводно „изворни облик“, није одржив. У овом случају нема изворног језика, него је посреди међународни термин који сваки језик прилагођава својим правилима. Отуда се писани облик еuro у енглеском изговара „јуроу“, у немачком „ојро“, у француском с мутним вокалом који се у том језику бележи са еи,и тако даље, увек у складу с изговором имена Европе у дотичном језику.

Напоменимо да за овакве случајеве није сасвим исправно употребљавати израз „превод“, јер се називи новчаних јединица не преводе него прилагођавају(адаптирају). Примера ради, немачко Mark и руско рубль са сугласничким групама какве не долазе на завршетку српских речи, код нас су добиле завршно а (марка, рубља); у назив француске валуте убацили смо непостојано а (франак, франка), а у множини претварамо к у ц (франци), сасвим као и у домаћим речима типа чланак.

Множина еври у почетку ће можда деловати мало необично, али то је проблем који се јавља и код других именица страног порекла са завршетком на кратко (фијаско, кимоно, фламинго, гаучо, салто, родео и сл.), од којих ниједна нема устаљен облик множине. У сваком случају, за множином неће бити велике потребе, пошто се назив валуте најчешће употребљава после броја, у генитивном облику евра.

***

Комисија је своје мишљење утврдила на петој овогодишњој седници, одржаној 17. септембра 2001. године. Седници су присуствовали: Иван Клајн, председник, те чланови: Бранислав Брборић, Драго Ћупић и Слободан Реметић. Одсутан је био Новица Петковић, али је и он претходне вечери консултован и имао је истоветно мишљење с осталим члановима Комисије.