ВИШЕСТРУКО КОРИСНА КЊИГА И ЗА НАУКУ И ЗА ПРАКСУ

Уводне напомене

Ове године, 2003, у издању Филозофског факултета у Новом Саду, једнога од 14 оснивача Одбора за стандардизацију српског језика, појавило се ретко дело, с насловом Семантичко-деривациони речник (Свеска 1: Човек — делови тела), чије су редакторке Даринка Гортан-Премк, председник Одборове Комисије за лексикологију и лексикографију, те Вера Васић и Љиљана Недељков. Пошто је књига значајна и за стандардизацију српског језика — у чијој се изради понајвише ангажовала Даринка Гортан-Премк, члан Одбора и председник једне од његових великих комисија — сматрали смо да би требало да и Одбор, без обзира на то што није била његов пројекат, каже своју реч о њој те да је тако препоручи стручној и широј јавности.

Основни подаци о књизи

Књигу сачињавају ови одељци: Предговор (7–22), Извори и консултована литература (19–21), Табела префикса и суфикса (22–25), Легенда и скраћенице (26–30) и Речник (31–373), чија је материја издељена на семантичко-деривациона језгра (СДГ). Главни део књиге, Речник, има четири таква гнезда: СДГ именица (човек, људи, жена); СДГ именица којима се означавају делови људског тела; СДГ именица са малим бројем деривата и без деривата којима се означавају делови људског тела и СДГ изведених именица којима се означавају делови људског тела.

У Речнику су лематизоване, тј. постављене као одреднице, основне, просте лексеме, а у речничком чланку сваке од њих дат је попис деривата насталих од основних речи и од њихових деривата и композита чији су саставни делови основне лексеме или њихови деривати. И код основних речи и код деривата издвојени су творбена основа и творбени формант, нпр. главарски; код сложеница су, такође, издвојени саставни делови. Леме нису акцентоване, осим у случајевима када је акценат битан за идентификацију посебних лема. Сваки речнички чланак прати кратка анализа процеса варирања — и у полисемији и у деривацији.

Вредност и циљеви књиге

Речници овог типа врло су ретки, а Семантичко-деривациони речник, мада има додирних тачака с некима од постојећих речника, концепцијски се разликује од свега што је до сада израђено и објављено у славистичком свету. О изворности и вредности његове концепције довољно говори чињеница да су је, са свим њеним елементима, преузели македонски и пољски лингвисти и започели рад на изради истих речника за своје језике. Др Даринка Гортан-Премк, идејни творац овог Речника, говорила је о његовој концепцији много пута на различитим скуповима и у различитим земљама како би проверила основну замисао и, заједно са др Вером Васић, уклонила евентуалне недостатке. У ексцерпцији и обради грађе за Речник, осим Даринке Гортан-Премк, Вере Васић и Љиљане Недељков, учествовало је још десеторо млађих колегиница и колега, студената и постдипломаца Филозофског факултета у Новом Саду.

Круг корисника ове књиге знатно је шири него што се на први поглед може уочити. Поред лингвиста, првенствено дериватолога, семантичара и лексиколога, овај Семантички речник биће користан и другим језикословцима, професорима, студентима славистике и друтим филолозима у учењу српског као страног језика, проучаваоцима словенских језика и свима који се буду дубље интересовали за српски језик.

Циљеви које су аутори себи поставили и у Речнику остварили бројни су и разноврсни. Мада је ово тек прва свеска, очигледно је да Речник пружа материјал и основу за врло значајна дериватолошка и општелингвистичка истраживања и закључивања. Многи ће се закључци, ипак, моћи извлачити тек када се Речник комплетира. На основу Семантичко-деривационог речника могу се предузимати многа лексиколошка и дериватолошка истраживања која се тичу теоријско-методолошких проблема израде оваквих речника, могућности контрастирања семантичко-деривационих гнезда, лексиколошко-граматичких, социолингвистичких и методичких истраживања на основу тих гнезда. На темељу комплетног Семантичко-деривационог речника добиће се и потпун попис лексема које чине основу лексичког система, као и подаци о различитим типовима морфолошко-семантичког варирања. Речник омогућује и испитивања префиксалне и префиксално-суфиксалне творбе, као и творбе сложеница, на основу чега ће се моћи утврдити које су и какве лексеме више а које су и какве мање способне за обликовање композита (сложеница). Обрада лексема по принципу Семантичко-деривационог речника омогућује да се провери да ли тип и правац семантичких и деривационих модификација зависе од категорије речи у иницијалном положају, као и то да се провери претпоставка о већој продуктивности именица у семантичком и морфолошком варирању од других категорија речи. Лексички систем, овако испитан, омогућио би теоријски засновано лексичко нормирање. Даље, омогућио би разликовање оказионализама од неологизама или разликовање застарелих творбених модела од оних који су у експанзији. А попис модела у експанзији помогао би терминолозима у стварању назива различитих струка, посебно оних нових.

Семантичко-деривациони речник несумњиво је специфичан и оригиналан лексикографски подухват. Његовом првом свеском започет је опсежан рад који ће — када буде, верујемо успешно, приведен крају — донети целовито лексикографско дело велике вредности, што ће допринети афирмацији српске лингвистике. Такође је врло важно да је радом на овом пројекту започето стварање озбиљне лексикографско-лексиколошке школе.

Наведени квалитети Семантичкодеривационог речника, а овде је споменут само њихов незнатан део, показују да се ради о веома вредном лексикографском и лексиколошком подухвату, који завређује пажњу и подршку Одбора за стандардизацију српског језика.

***

Нацрт ове одлуке припремио је др Ђорђе Оташевић, секретар Комисије бр. 4. Нацрт је размотрен и с мањим изменама и одговарајућом опремом прихваћен на седници Комисије бр. 7, 18. ХII 2003. Претворен је у предлог одлуке бр. 42, који је без примедаба усвојен на седмој седници Одбора за стандардизацију српског језика, одржаној 29. јануара 2004. године.