ОДЛУКА ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
На недавно одржаним изборима у Мађарској победио је Петер Мађар (мађарски: Magyar Péter), председник политичке организације „Тисаˮ (мађ. Tisza). С обзиром на значај српско-мађарских односа – име овога политичара често се помиње у српској јавности и тек ће се помињати. Приметили смо одмах, првих неколико дана након поменутога догађаја, несигурност извештачâ и учесникâ у телевизијским и радијским програмима у вези с изговором презимена ове личности, а затим, врло брзо након тога устаљивање неправилнога изговора који се половично ослања на страни, мађарски изговор. У мађарском језику сви су нагласци на првоме слогу, па је тако и овде – неспретно, нестручно и мимо обазирања на српску традицију преовладао изговор: ПЕ-тер МА-ђар, са изразитим краткосилазним акцентом на презимену и без послеакценатске дужине у свим падежима, што онемогућује нормално уклапање речи у ритмичко-прозодијски систем српскога језика. Практично, обликована је карикатура, какве нема ни у српском ни у мађарском језику.
Препорука
Са становишта српске језичке норме једини прихватљив изговор презимена актуелнога политичког првака у Мађарској јесте следећи: ном. Мàђāр, у промени кроз све падеже (у једнини) – ген. Мађáра – дат. Мађáру – акуз. Мађáра – (вок. Мȁђāру) – инстр. Мађáрем/Мађáром – лок. Мађáру (разликује се само вокатив, који се овде неће ни користити).
Образложење
Изворно, мађарско име ове личности, приближно би се у српском бележењу могло представити овако: МÅˈ-ђåр ПĒˈ-тер (у мађарском језику су презиме и име у обрнутом редоследу у односу на обичан, српски ред речи и поредак у већини европских језика). Презиме какво се сада чује у медијима гласи: Мȁђар – с краткосилазним акцентом на првом слогу, без дужине другога слога. Овако изговорен облик има фиксиран акценат на првом слогу који се не може померати у зависним падежима управо због одсуства дужине (акценатско померање је обично, на пример, у комбинацији краткоузлазнога акцента и послеакценатске дужине: лèкāр/лекáра и сл.). Зато сва озбиљност деформације долази до изражаја у зависним падежима: на пример: Мȁђара, Мȁђару итд.! Ово има снажан потенцијал да разори устаљен изговор до сада чврсто укорењене речи истога облика и заједничкога порекла с овом – управо исте речи, која означава припадника мађарскога народа (савремен српски назив Мађари, нешто раније Маџари, према мађарском ендониму magyarok; много раније Угри). Етничко име у номинативу једнине гласи: Мàђāр; у зависним падежима једнине и у свим падежима множине акценат је повучен на дужину средњега слога, у виду дугоузлазнога акцента: генитив једнине Мађáра, датив једнине Мађáру итд. – номинатив множине Мађáри, генитив множине Мађáрā, датив множине Мађáрима итд. У медијима готово сви овако говоре, без проблема. У српском стандардном језику устаљенога су изговора и надимак Мàђāр и презиме Мàђāр – увек на исти начин. Све ово се одражава и на изговор бројних изведеница насталих од исте основе (преко назива припадника етничке групе).
Дакле, са становишта српске језичке норме једини прихватљив изговор презимена актуелнога политичког првака у Мађарској јесте, у промени кроз све падеже (у једнини), следећи: ном. Мàђāр – ген. Мађáра – дат. Мађáру – акуз. Мађáра – (вок. Мȁђāру) – инстр. Мађáрем/Мађáром – лок. Мађáру (разликује се само вокатив, који се овде неће ни користити). Уосталом, на српском језичком подручју већ постоји презиме Мађар, забележено и у великом Академијином речнику, које се изговара исто као и име припадника мађарског народа – Мàђāр.
Предлог Одлуке сачинио проф. др Виктор Савић