Саопштење за јавност
Одбор за стандардизацију српског језика одржао је своју редовну годишњу скупштину 16. априла 2026. године у Београду. На њој је разматран извештај о раду 2024. и 2025. године и план рада у наредном периоду.
После уводних речи и извештаја, који је поднео председник Одбора Срето Танасић, дискутовало се о ономе шта је Одбор радио, као и о раду његових комисија; има их девет. Општи је став да је у протеклом периоду Одбор радио у границама својих могућности а у складу са циљевима и задацима који су му постављени приликом оснивања. Била је жива сарадња са свима који су за то били заинтересовани. Одбор је одговара на питања, молбе и дописе који су му стизали. Редовно су држане седнице Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања, „малог Одбораˮ, који по оснивачким актима одлучује између седница Одбора. Одбору су се обраћали појединци у вези са разним недоумицама из области српског стандардног језика, али и у вези са статусом српског језика у друштву и положајем његовог писма – ћирилице. Одбору су се јављале различите институције за савете у вези са српским стандардним језиком, са ситнијим или крупнијим језичким недоумицама. Такође, Одбору су се обраћале и државне институције; и он је у одређеним поводима писао таквим институцијама.
Протекли период није био увек најбољи за рад, али смо и у таквим околностима настојали да будемо одговорни и видљиви и на услузи српској културној јавности, али и држави и њеним органима. Одбор зна своју место и улогу кад је посреди српски језик. Ту улогу је препознала широка културна јавност на целокупном српском језичком и националном простору. Данас је Одбор видљив у српској културној јавности. О статусу српског језика и ћирилице у друштву, о стандардолошким питањима, о српској језичкој култури не може се говорити без узимања у обзир његових ставова. Ту улогу је (опет) препознала и држава. Данас му се обраћају државни органи, више преписка није једнострана. На другој страни, у Закону о језику из 2021. улога Одбора је и изричито наведена – представници Одбора чине натполовичну већину у Савету за српски језик при Влади Републике Србије. Добра и одговорна језичка политика се може осмишљавати и спроводити једино у хармоничној сарадњи струке и државе. То јесте у складу са ставовима одговарајуће језичке гране – социолингвистике и са праксом у уређеним државама.
Што се тиче планова за наредни период, може се рећи да ће Одбор радити све оно што је радио и у претходном периоду. Залагаће се за статус српског језика и ћирилице какав треба да има као национални језик у друштву, у свим видовима његовог функционисања – пословању, државним органима, школству, средствима информисања. Радиће на јачању стандарднојезичке норме и њеном усавршавању, на неговању српске језичке културе и свести о значају српског језика као оруђу културе и једном од најзначајнијих српских идентитетских знакова. Следећа, 2027. је јубиларна година: 30 година од оснивања Одбора. Одлучено је да се у тој години, уз друге активности, одржи научни скуп. Та активност је планирана за децембар 2027. године.
Показује се колико је била значајна и далековида одлука да се ово тело формира пре 29 година. Српска језичка ситуација данас није сасвим и у свему повољна, али би била далеко неповољнија без Одбора за стандардизацију српског језика.
Идућа година је јубиларна – време да сагледамо све шта је за тих тридесет година чињено шта је учињено, а шта нас чека.