Ево нове књиге „Списи Одбора за стандардизацију српског језика”. Претходна је изашла 2021, а она испред ње има на корицама годину 2018. Дакле, скратили смо рок излажења књига. Има материјала да бисмо могли да објављујемо сваке године књигу, као што је то било на почетку. Надамо се да ћемо имати и снаге за то. Одбор је и покренуо ову публикацију вођен жељом да она прати његов рад свјестан да ће сваки објављени податак и изворни докуменат у будућности добијати на значају. Интересовање за Списе говори о оправданости њиховог објављивања. Вјерујем да ће они с временом добијати на значају као аутентично свједочанство о српском језику у једном преломном времену. Између ове и претходне књиге Списа Одбор за стандардизацију српског језика обиљежио је значајан јубилеј – 25. година од оснивања. Тим поводом, 12. 12. 2022. године – датум када је 1997. године одржана оснивачка скупштина Одбора – одржана је свечана и радна скупштина Одбора. Одлучили смо да она буде прије свега радног карактера. Послије свечаног дијела скупштине, прочитано је пет реферата из дјелокруга рада Одбора, у којем су аутори изнијели нека своја гледишта на питања из домена језичке политике и језичког планирања, сарадње итд. Те реферате доносимо у овој књизи Списа. Цијенећи укупан допринос Одбора за стандардизацију српског језика у протеклих 25 година у области стандардизације српског језика и његовања српске језичке културе и ћириличког писма, као и залагање за враћање статуса српском језику у друштву, какав имају и други национални језици, Матица српска му је 18. децембра 2023. године уручила Повељу за неговање српске језичке културе за 2022. годину. Ову повељу Одбору схватамо као признање свим оним лингвистима и другим културним радницима око Одбора који су улагали своја знања и труд у остварење циљева и задатака с којим је Одбор и основан, али и као снажан подстицај најширој српској културној јавности да његује српски језик и ћирилицу и подиже свијест о значају српског језика и ћирилице на цјелокупном српском националном и језичком простору као једном од темељних знакова српског националног и културног идентиета, па и суверенитета. Списи Одбора за стандардизацију српског језика имају већ устаљену структуру, тако да ни ова књига у том погледу није другачија – ако се изузме поглавље са рефератима са јубиларне скупштине Одбора. У оквиру појединих рубрика могу се наћи неке незнатније новине, које је сама природа сабраних материјала условила. Овдје бих само скренуо пажњу наших читалаца да доносимо и простране закључке из зборника радова Положај српског језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења), Нови Сад: Матица српска – Београд: Одбор за стандардизацију српског језика, 2021, са округлог стола који је одржан убрзо по усвајању погубног и противуставног Закона о родној равноправности. У тим закључцима је не само из језичке перспективе показано у чему је све неприхватљив тај несрећни закон. Ни распоред рубрика и грађе нити њихов обим не говоре о нашем вредновању; све што уђе у књигу биће драгоцјено свједочанство о Одбору и времену кроз које се он пробијао са идејом да се српском језику и његовом писму врати достојанство. У неком будућем времену многима ће бити тешко повјеровати с каквим смо се унутрашњим и спољним отпорима морали борити за нешто што је у уређеним друштвима нормално: да статус српског језика са својим писмом ћирилицом добије мјесто какав треба да има као национални језик. Није нам познато да је такав отпор пружан кад је посриједи неки други европски језик. И, ето у вријеме кад се говори о нужности правног уређења нашег друштва пружају се такви отпори законском уређењу језичке проблематике, док се озакоњује разарање српског језика и на њему засноване српске културе. Свједочанства уз поменуте закључке наћи ће се и у овој књизи Списа. Одбор за стандардизацију српског језика ће наставити да ради на остварењу задатака с којим је и основан. Послије многих година залагања Одбора и великих отпора, у септембру 2021. године донесен је Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Иако не можемо бити у потпуности задовољни њиме, то ипак значи велики напредак. У 2023. години основан је и почео с радом Савет за српски језик при Влади Републике Србије. Он је основан управо у складу са поменутим законом о језику и писму из 2021. године и у њему натполовичну већину представљају чланови које је предложио Одбор. Све ово може бити од помоћи у нашем залагању за статус српског језика и ћирилице. Срето З. Танасић, председник Одбора
Books
И летимична „екскурзија” кроз време и прилоге за протеклу скоро деценију (2010–2017) на коју се односи грађа ових Скупних збирки Списа, као и понеки у времену загубљени документ, говори о разноврсности и разуђености тема и садржаја не само стандардизације и нормирања српског језика, већ и додирних и оквирних језичких области и контаката. Увек се може и више и боље од онога што су наша тренутна уверења о урађеном и постигнутом резултату. А постигнуто је само онолико колико је забележено и тако сачувано од заборава. Што иза себе не оставља траг, то и не постоји. И ове укоричене свеске биће свима на услузи и, надамо се, од користи. Да је то извесно, казује и претходних једанаест свезака, које су све више прихваћене и цитиране. Богатство и разноврсност њихове грађе подиже информативност и изворност, па и квалитет за аргументацију јер њихов садржај прошао кроз филтар праксе и доказана је применљивост факата и теоријске фундираности. Због тога је грађа Списа верујемо била корисна истраживањима различитих оријентација (лингвисти, историчари, социолози, антрополози, политиколози...). Разнородност и разноврсност и ове сакупљене грађе говори о томе да она није ограничена само на уска језичка питања, стандардизацију и нормирање српскога језика, већ се тиче и већег броја додирних с језиком области и структурирања интердисциплинарног и мултидисциплинарног карактера – од социолингвистике, психолингвистике, археологије, палеографије, антропологије па до информатике, политике и различитих културних и цивилизацијских питања овог већ поларизованог глобалног села и неолибералног капитализма и наше трагичне транзиције. С тугом приређивач ових прилога констатује да је и сада ретко шта (п)остало српско и подложно је и даље многим забранама и ограничењима. Српски језик и ћирилица због тога су највише страдали. И у овим Списима можда ћемо пронаћи нешто од истине шта смо/нисмо урадили да то (не) буде тако како јесте. Да коначно знамо, како рече Иво Андрић, „шта сањамо, а шта нам се догађа”! Надамо се да ће и овај зборник докумената и различитих информативних и стручних прилога, бити помоћ онима што трагају за важним (и неопходно потребним) документом или прилогом, информацијама, подацима и слично. То ће бити изазов и за мање опредељене озбиљном истраживачком раду. Посебно мислимо на ученике, студенте и све друге који желе да знају више о темама које су итекако актуелне и испуњавају информативни и медијски простор наше свакодневице (језичка политика, језичко планирање, језичка култура, правопис и граматика српскога језика, језик и родна [не]равноправност, статус ћирилице, питања елементарне и функционалне писмености, утицај страног језика на српски, учење српског језика, кодификована и спонтана норма у језику, речник и његово име, статус босанског и црногорског језика у српском језику и других регионалних језика и језикȃ националних мањина, очување српског културног идентитета и постизање конценсуса око најважнијих питања друштва, државне заједнице и српства – територија, границе, статуса Косовa и Метохијe, националне стратегије културе, очувања језика и писма, решавања политичких и идеолошких питања, карактера и вредновања институција, односа према историји и „новој историји” [садашњости], као и будућности наших нараштаја, питање двоазбучја и статуса и судбине ћирилице као матичног писма српскога језика и слично. Приређивач ових скупних збирки списа није имао лак задатак с обзиром на релативно већу количну грађе која је сакупљена током скоро једне деценије јер списи нису тада излазили као годишњаци. Иницијативе да се оживи рад комисија Одбора и њихова већа активност, допринеле су порасту броја списа комисија (извештаји, записници, белешке и др. прилози), па је било потребно сачинити избор који је усклађен с укупним бројем страна које је прирађивач имао на располагању. Тешкоће су биле и у томе што су ти прилози били на различитом броју страна (од једне до петнаестак и више). Нарочито се то односило на извештаје комисија током двадесет година постојања, који су урађени на захтев малог Одбора. Ипак, и постојећи избор омогућиће да се и комисије представе јер је без њих тешко говорити о раду Одбора. Како је у Захвалници речено, Одбор је добио одређена материјална средства, вероватно захваљујући и значајном јубилеју – 20 година од оснивања. Без тога не бисмо били у стању да урадимо и оволико колико смо успели да завршимо овом скупном збирком Списа. Још једном захваљујемо на помоћи Министарству културе и информисања. За будућност остаје нам непрекидна борба – и да корачамо, као и досад, само напред!