Поводом двадесет година од оснивања (1997–2017)
И летимична „екскурзија” кроз време и прилоге за протеклу скоро деценију (2010–2017) на коју се односи грађа ових Скупних збирки Списа, као и понеки у времену загубљени документ, говори о разноврсности и разуђености тема и садржаја не само стандардизације и нормирања српског језика, већ и додирних и оквирних језичких области и контаката. Увек се може и више и боље од онога што су наша тренутна уверења о урађеном и постигнутом резултату. А постигнуто је само онолико колико је забележено и тако сачувано од заборава. Што иза себе не оставља траг, то и не постоји.
И ове укоричене свеске биће свима на услузи и, надамо се, од користи. Да је то извесно, казује и претходних једанаест свезака, које су све више прихваћене и цитиране. Богатство и разноврсност њихове грађе подиже информативност и изворност, па и квалитет за аргументацију јер њихов садржај прошао кроз филтар праксе и доказана је применљивост факата и теоријске фундираности. Због тога је грађа Списа верујемо била корисна истраживањима различитих оријентација (лингвисти, историчари, социолози, антрополози, политиколози...).
Разнородност и разноврсност и ове сакупљене грађе говори о томе да она није ограничена само на уска језичка питања, стандардизацију и нормирање српскога језика, већ се тиче и већег броја додирних с језиком области и структурирања интердисциплинарног и мултидисциплинарног карактера – од социолингвистике, психолингвистике, археологије, палеографије, антропологије па до информатике, политике и различитих културних и цивилизацијских питања овог већ поларизованог глобалног села и неолибералног капитализма и наше трагичне транзиције.
С тугом приређивач ових прилога констатује да је и сада ретко шта (п)остало српско и подложно је и даље многим забранама и ограничењима. Српски језик и ћирилица због тога су највише страдали. И у овим Списима можда ћемо пронаћи нешто од истине шта смо/нисмо урадили да то (не) буде тако како јесте. Да коначно знамо, како рече Иво Андрић, „шта сањамо, а шта нам се догађа”!
Надамо се да ће и овај зборник докумената и различитих информативних и стручних прилога, бити помоћ онима што трагају за важним (и неопходно потребним) документом или прилогом, информацијама, подацима и слично. То ће бити изазов и за мање опредељене озбиљном истраживачком раду. Посебно мислимо на ученике, студенте и све друге који желе да знају више о темама које су итекако актуелне и испуњавају информативни и медијски простор наше свакодневице (језичка политика, језичко планирање, језичка култура, правопис и граматика српскога језика, језик и родна [не]равноправност, статус ћирилице, питања елементарне и функционалне писмености, утицај страног језика на српски, учење српског језика, кодификована и спонтана норма у језику, речник и његово име, статус босанског и црногорског језика у српском језику и других регионалних језика и језикȃ националних мањина, очување српског културног идентитета и постизање конценсуса око најважнијих питања друштва, државне заједнице и српства – територија, границе, статуса Косовa и Метохијe, националне стратегије културе, очувања језика и писма, решавања политичких и идеолошких питања, карактера и вредновања институција, односа према историји и „новој историји” [садашњости], као и будућности наших нараштаја, питање двоазбучја и статуса и судбине ћирилице као матичног писма српскога језика и слично.
Приређивач ових скупних збирки списа није имао лак задатак с обзиром на релативно већу количну грађе која је сакупљена током скоро једне деценије јер списи нису тада излазили као годишњаци. Иницијативе да се оживи рад комисија Одбора и њихова већа активност, допринеле су порасту броја списа комисија (извештаји, записници, белешке и др. прилози), па је било потребно сачинити избор који је усклађен с укупним бројем страна које је прирађивач имао на располагању. Тешкоће су биле и у томе што су ти прилози били на различитом броју страна (од једне до петнаестак и више). Нарочито се то односило на извештаје комисија током двадесет година постојања, који су урађени на захтев малог Одбора. Ипак, и постојећи избор омогућиће да се и комисије представе јер је без њих тешко говорити о раду Одбора.
Како је у Захвалници речено, Одбор је добио одређена материјална средства, вероватно захваљујући и значајном јубилеју – 20 година од оснивања. Без тога не бисмо били у стању да урадимо и оволико колико смо успели да завршимо овом скупном збирком Списа.
Још једном захваљујемо на помоћи Министарству културе и информисања. За будућност остаје нам непрекидна борба – и да корачамо, као и досад, само напред!